Textual description of firstImageUrl

Зорица Савић | ЈЕДИНИ



Никад друге очи
неће угледати месечев траг
недостижних светова.

Ни корак стран моћи да крочи
у скривени простор невиних цветова.

Никад неће усне неке
окусити сласт меда
што капље из дубина недогледа.

Ни руке друге отопити санте леда
са врха болног брега.

Тек руке једне, једине
олистале на грани истине.


Само усне једне окусише мед,
иако је пелин на њима
оставио траг горак.

Један је само ушао корак
у вртове рајске чедне,
иза ограде трновите.


Само су очи једне виделе бездан
света тамног незнаног,
дајући му сјај звездан.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана