slike pesnika

Зорица Савић – ДО НЕПОСТОЈАЊА



Титри у мојим очима
ноћ топла, пуцкетава
запаљена страстима.
Твоја пожудна рука
око мог дрхтавог струка
и звезде што се множе
у нашим додирима.

Месец распукао као
презрела диња,
нити око нас плете.
Грозничава језа
прожима од главе до пете.
Дах врео, зашуштао
тамо где је срце стало
када је из груди одлутало.
Гњуриш у облаке
свилене, мокре, вреле
све до самог дна пожуде.

Јездимо кроз ноћ све даље
до оне обале жарке
где таласи милују
искричаве стене,
где још може да се сања
далеко, још даље, до непостојања.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта