Textual description of firstImageUrl

Зорица Савић | ДО НЕПОСТОЈАЊА



Титри у мојим очима
ноћ топла, пуцкетава
запаљена страстима.
Твоја пожудна рука
око мог дрхтавог струка
и звезде што се множе
у нашим додирима.

Месец распукао као
презрела диња,
нити око нас плете.
Грозничава језа
прожима од главе до пете.
Дах врео, зашуштао
тамо где је срце стало
када је из груди одлутало.
Гњуриш у облаке
свилене, мокре, вреле
све до самог дна пожуде.

Јездимо кроз ноћ све даље
до оне обале жарке
где таласи милују
искричаве стене,
где још може да се сања
далеко, још даље, до непостојања.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана