Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Обрен Ристић | БАЛАДА О СТАРОПЛАНИНСКОМ КОЊУ



Гора дивља у погледу, непогода, трен
Подвигу вичан, клици и невиделици
Небо се спустило на звери у измаглици
На кантарион растиње и светли камен

На зуб бабин биље трње и урвине
Пропиње се рже ат ил дорат мустанг
Вранац крилат пастув старопланински
Невесту тражи дозива из мрклине

Међ ногама муње, гром низ литице
Семе племенито из ког ће нићи, занети
Из ког ће се излећи пламене птице

Не зна газду и узду не седла се и не јаше
Никог да види нико да га види А снаше
Које га познаше родне им године беху


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта