Textual description of firstImageUrl

Обрен Ристић | ИЗ ПРОФИЛА

                Бранку Миљковићу

Неки, ваљда с правом, у тишини изрекоше
Да из профила гледано Бранку сличим
Или им се учини можда онако ко у причи
Давној да вазда неко нечији нос имаше

И сем тог поноса шта би друго могло бити
Неки је српски песник некад ласкао своме егу:
Ако он већ једном оде, ја ћу се свакако родити!
И би тако а знаће се да ли вредело је или бегу

Је принчев одлазак сличан, кад ја тек што
Дођох. Ох, како је бедна та ваша шума кса
Верска и млада грана брезе...Авај, није то

Она слика што завађене мири речи. На пса
Луталицу подсећа воз из Загреба што не сме
Без песника. Јер, изван истине нема песме.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des