а те што су ти неопходне сад
однекуд споља долазе
и појас твој притежу
и корак узносе до крила
за првим
за у бескрају изгубљеним
оним
и једино светли у
влажном ваздуху пијаних
кућа на брегу
твоје главе
од леве
кроз време
као кроз песак
из сата пешчаног
просутог
да га свако гази
одсад