Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милутин Бојић | ХИМНА



Жедан сам те, Сласти, јер у души чујем
Крик вечите жудње, и, кô идол свети,
Постала си симбол у болу, у сети.
Хоћу те, Животе, и страсно те штујем,

У вртлогу страха ја о теби снујем.
Рођен сам да будем пророк оној чети,
Што ће ведра чела силно тебе хтети.
Љубави н Срећо, кô кобац вас кљујем!

Док дамари прште и играју жиле,
Тонем у дубине, где се свесно скриле
У дремежу тихом снене кћери Тајне.

Тад врлине певам дубоким опелом,
Истурених уста пијем снагом целом
Сласти, сласти дубоке, бескрајне.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта