Textual description of firstImageUrl

Мика Антић‎ | О ЧЕМУ ПРИЧАМО ДОК ЛУТАМО



О чему причамо док лутамо
у предвечерје градом?
Уствари: ми само ћутимо... ћутимо
и гледамо се крадом.

Уствари: ми се у себи питамо
нешто што ником није јасно.
И сањамо. И скитамо... скитамо
и каткад шмркнемо гласно.

А кад се небо скоро већ смрачи
и од светиљки град пожути,
одједном знамо све што значи
то што се овако ћути.

Уствари: ми то у себи слутимо
речи нарасле у безмерје,
па нам је доста и да ћутимо
и лутамо кроз предвечерје.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана