Textual description of firstImageUrl

Марија Лесан | ЗАЈЕДНИЧКО ВЕЧЕ




Драги, слутим да ће наука рећи
Да је то што разликујем твоју личност од других
Објашњењем: онај којег волим
Оличење воље коју телесно искуство не подупире,
Али док проводим пријатно време сада са тобом
Не мислим да нам узалуд трошим друге прилике
И верујем да нас зла коб природе сада не дотиче;
Па ипак, ако ко од нас буде помињао трагања за
Највишим принципима среће,
Нас то као пар неће учврстити.
Памтимо да случајно смо се срели,
Но па шта- нисмо ли се случајно и родили?

Учинићу све за нашу љубав
И та жртва није никакав компромис бољему;
Не, одувек ми је труд за нас
Била ствар целисходна и недељива на разлоге,
Аксиом.

Над другим столом
Купидон накриљен стоји да ласцивним речима
Укаже на постојање љубави,
Али ми знамо да осведочена она постоји
И мимо каквих речи
Дарована људима чак и онима који у њу не верују,
Јер она је разлог, па рецимо, више силе
А научивши да је уживамо, она је разлог наше среће

Прелеће ми мисао:
Нису баш били луди они који су животе дали
Да најлепше социјалне мисли претворе у Врлину
Ма како да су ови подухвати увек гутали своју децу
Помак на боље заобишао је раздрагане парове
Дошавши од усамљених

Ћутим захвална што имамо нас
И што се довољно познајемо
Да не претресамо своје идеалне планове.
Шта ме се тичу други парови
Па они нису ништа срећнији
Него само још увек лутају

А нама двома би највероватније требао какав испад
Да учврсти нам судбине у простору и времену,
Али ко још жели узимати у разматрање
Простор и време?
Поезију о томе смо својим
Непоетичним душама одавно претекли.
Ми само нисмо усамљени толико
Како карактери могу бити.
Празни су ти простори око нас
Где су се спроводили маршеви ода
У реалностима неких лепших људских прошлости
И истумбано је то време за које је предвиђено
Да човек спозна своју срећу.
Тврдим да је лакше укротити метафизично,
Неголи ући у сасвим туђе људско срце,
Зато - нека буде нас!

Киша нам је дата вечерас
као оправдање да заједно одемо под покривач
Природа нам је учинила извесни
Естетски уступак
И њен дар је добродошао.
Добро је што смо изашли из својих соба
Да постанемо блиски и не сажаљиви према удесу људи,
Играјући како знамо дионизијску игру заљубљених.
Знам и знаш да у души свако је од нас близак
Великим пророцима, великим усамљеницима,
Великим генијима или лудацима.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана