оклизнуо се и с травке пао.
Двије ће капи јутарње росе
за овај пад кривицу да сносе!
Ал' мрав их ипак тужити неће,
паде, срећом, њежно на цвијеће.
Узнемирио је само пчеле
док су за доручак нектар јеле!
Видјеле све то двије су вране,
од смијеха обје пале са гране!
Сада се њима сва шума смије:
– Е баш сте смотане вас двије!
