Textual description of firstImageUrl

Јелена Глишић | НЕСПРЕТНИ МРАВ



Један је мравић неспретно стао,
оклизнуо се и с травке пао.

Двије ће капи јутарње росе
за овај пад кривицу да сносе!

Ал' мрав их ипак тужити неће,
паде, срећом, њежно на цвијеће.

Узнемирио је само пчеле
док су за доручак нектар јеле!

Видјеле све то двије су вране,
од смијеха обје пале са гране!

Сада се њима сва шума смије:
– Е баш сте смотане вас двије!



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана