Као да је камен непомичан, горе,
Данима и данима умирао је дивно —
Откривајући просторе!
Биће које се свирепој срећи диви!
То лице, сажето савршенство гнева!
Презир и слава! Песник који живи
Само толико док себе не опева!
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Нека ме не буде кад будем престао да волим јер тада од мене не би остало ништа – можда само угарак неки голи од читавог овог великог огњишта.