Биографија
Татјана Веснић рођена је 24. септембра 1988. године у Београду. Мајка је десетогодишњег дечака. Бивши професионални спортиста, по струци дипломирани журналиста, док је своју професионалну каријеру започела као новинар још за време студија 2008. године, потом радила као продуцент, да би након неколико година ушла директно у привреду и развијала маркетинг у свим доменима пословања за реномиране, успешне компаније.
Своју инспирацију у писању проналази у стварном и реалном животу, најпре искуственом.
Изузетно се труди да задржи језичку једноставност и да своје мисли којима је претходило искуство, преточи у риме. Садржај песама се може сматрати и неком личном исповешћу, изузетно есенцијалних и згуснутих порука. Своје књижевне узоре проналази пре свега у светоотачкој литератури, док од класичних „земаљских“ писаца вреднује старе, и како каже непревазиђене класике, углавном руске и балканске.
Велики је поборник Српске Православне Цркве, и изричито сматра да се поред благодети и силе Духа Светога, једино тамо крије исконска мудрост и познање истине. Колико труда и послушности, толико и мудрости.
Према стилу њених песама, можемо видети да је веома критична према интелектуалцима који своја знања темеље искључиво по својој земаљској умној мери и тиме превише смело постављају одређене стандарде и по себе и по друге, такође и различитим „new age guru“ интернет доктринама, као и новим „модерним“ поставкама слободе и истине. У складу са овим, можемо цитирати и једну од њених реченица из песама: „Говоре мени да истине су двије, па не може то тако, онда једна није“.
Татјана је своју прву збирку поема „Речи“ издала у септембру 2023. године, написана је како каже за 20 дана, али је у њој тињала веома дуго док није изашла на папир, а песме су излазиле једна за другом, великом брзином, ноћима.
Друга збирка песама је на путу и биће усмерена највише ка политичко-историјским темама.
Иако опис о Татјани и њеном раду делује мало више „традиционалан“ , још је занимљивије истаћи да се цео живот бавила екстремним спортовима, прецизније пењањем уз стене. Била је државни јуниорски првак. Своју рану младост провела је као већина Београђанки, дружећи се, излазећи, бавећи се модом и пратити све што је актуелно, и што треба и што не треба, па тим пре, редови њених песама управо могу бити добра порука за неке нове генерације и ова нова времена.
