Textual description of firstImageUrl

Кристина Павловић Рајић | РАЗБРАЈАЛИЦА




Један, два – ево га
Три, четири – одабери!

Једна врана
 Незвана
 Долетела
 С Незнан поља
 Стаде, те се испрси
 И рече му: „Ту си!“

Из шешира стара
 Сада бежи бели зец
 Низ басамке танке
 Разлетеше се сламке

Пет, шест – лоша вест
 Седам, осам
„Знаш ли ко сам?“

Једна врана
Незвана
 Долетела
С Незнан поља
 Стаде, те се испрси
И рече јој: „Ту си!“

Хоп, хоп из кецеље боб
На астал се просу
И показа косу,
Накези се бабином
Погуреном носу.

Девет, десет – све у тресет
Једанаест, дванаест... Mors certa, hora incert[1]

Једна врана
 Незвана
 Долетела
С Незнан поља
Мало само одстоја
Изнад главе гракну: „Ту си!“

Ђа, ђа зврнда рђа!
Иш, иш у буњиште!


[1]Смрт је сигурна, час смрти несигуран




Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана