Три, четири – одабери!
Једна врана
Незвана
Долетела
С Незнан поља
Стаде, те се испрси
И рече му: „Ту си!“
Из шешира стара
Сада бежи бели зец
Низ басамке танке
Разлетеше се сламке
Пет, шест – лоша вест
Седам, осам
„Знаш ли ко сам?“
Једна врана
Незвана
Долетела
С Незнан поља
Стаде, те се испрси
И рече јој: „Ту си!“
Хоп, хоп из кецеље боб
На астал се просу
И показа косу,
Накези се бабином
Погуреном носу.
Девет, десет – све у тресет
Једанаест, дванаест... Mors certa, hora incert[1]
Једна врана
Незвана
Долетела
С Незнан поља
Мало само одстоја
Изнад главе гракну: „Ту си!“
Ђа, ђа зврнда рђа!
Иш, иш у буњиште!
[1]Смрт је сигурна, час смрти несигуран
