У игру званица уплела се душа.
Пировање не да да се јецај слуша.
Крваве су јаме брзо заптивене.
Не слутише да су кобно преварене,
над тамницом црном - светковина тмуша.
Безгласни им вапај правду би да куша.
Туже гласом танким душе несмирене:
-Окадите једном мржње које пеку.
Нек истина никне. Скривене се раке
уз дреку пијанке чују у лелеку.
Над гробницом тајном лелујају сенке
-гласом плачним својим бол би да истеку,
молећи појање место теревенке.
