Textual description of firstImageUrl

Ђозуе Кардучи | ЗИМСКА НОЋ


Магловите стране снегом покривене,
Ко светлошћу белом све да је засуто;
Снег шкрипи и пршти – бисерје расуто –
И мој дах се маглом ствара испред мене.

Све ћути. А горе, с небеских простора,
Кроз облаке месец са видика плава
Ту, на тлу, жалосну сенку оцртава –
Безобличне гране разломљена бора.

Као помисао жељна смрти саме,
Опаши ме, цичо, ледом ове таме,
Да ми следи и страх немира и наде.

Бродоломник ноћас само небо тиче
Са валова ових и у ноћи виче:
  Шта л' мртви у својим гробовима раде?



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des