Биографија
Бранислав Прелевић рођен је 7. јануара 1941. године у Зеленику у Црној Гораи. Био је истакнути српски песник и преводилац. Основну и Средњу библиотекарску школу завршио је у Београду. Дипломирао на Београдском универзитету (Филолошки факултет, одсек за југословенску и општу књижевност).
Бавио се прозом, поезијом, есејистиком и превођењем са шпанског и португалског. Боравио је у Мексику изучавајући хиспано-америчку књижевност, а у Мадриду шпанску.
Песничка дела: Ниоткуд сна (1971); Играч у ваздуху (1973); Брава на светлости (1983); Анти-Атлантида (1985); Распад обличја (1986); Шесто чуло (1986); Аријаднине нити (1987); Чуваркућа (1991); El Canto Laberintico (на шпанском, 1991); Ватроустом (1998); Transparencia imborrable (2000); На језеру Титикака (песме за децу).
Прозна дела: Аутопортрет (са мувом) Сотира Додијашевића (монодрама 1983), Самуров камен (роман, 2001).
Приредио је и превео многобројне књиге водећих писаца шпанског говорног подручја: Пабла Неруде, Октавија Паза, Габријеле Мистрал, Хуса Хорхеа Падона, Гарсиласа де ла Веге, Гонгоре... За преводилаштво добио је награду "Милош Н. Ђурић", а за есеј Бранкову награду. Добитник је и шпанске награде "Лоркина звезда", које се одрекао у корист песника са Косова, Милоја Дончића.
Готово да нема иоле озбиљније антологије савременог српског песништва у којој нису и песме Бранислава Прелевића, поете изузетне сензибилности, ретке индивидуалности и однегованог језика. Међу познаницима и пријатељима остаће упамћен као необично тих и скроман, ненаметљив и племенит човек, спреман увек да помогне колегама по перу, одмерен и уздржан када је реч о сопственом стваралаштву.
Поезија Бранислава Прелевића превођена је на више страних језика. Ту су, између осталог, збирке: На острву Титикака, Златоустом, Брава на светлости, Антиатлантида и др.
Бранислав Прелевић је преминуо 17. фебруара 2018. године у Београду.
