Габријела Мистрал рођена је у Викуњи у Чилеу 7. априла 1889. године где је завршила основну и средњу школу. Већ у четрнаестој почиње да издржава и себе и мајку радећи као учитељева помоћница. Године 1904. објављује прве песме у локалним новинама користећи разне псеудониме.
Док је радила као учитељица 1906. године упознаје Ромеа Урету, радника на железници. Он се убија 1909. године. Иако су елементи смрти већ прожимали њена дела, ово самоубиство још јаче утиче на њен будући рад. Страствене везе које је водила са неколицином мушкараца и жена оставиле су дубок траг у њеном стваралаштву.
Прво званично признање добила је 1914. године када јој је уручена прва награда националног књижевног конкурса у Сантијагу, за дело „Сонети о смрти“. Министар образовања Мексика је позива у посету 1922. у оквиру реформе школа и библиотека, са задатком да започне стварање националног система образовања.
Међународна слава коју стиче омогућава јој бројна путовања по Европи и Америци. Током 1925. обилази Бразил, Уругвај и Аргентину. Између 1925. и 1934. живела је у Француској и Италији. Тих година је радила при Лиги Народа и предавала на неколико универзитета у свету.
Од 1932. до своје смрти, као што је чест случај са чилеанским уметницима и интелектуалцима, служила је и као конзул у Напуљу, Мадриду, Петрополису, Ници, Лисабону, Лос Анђелесу, Санта Барбари, Веракрузу, Мексику и Њујорку. На месту конзула у Мадриду често је имала професионалних контаката са једним другим чилеанским нобеловцем и конзулом у Мадриду, Паблом Нерудом.
Била је прва Латиноамериканка којој је додељена Нобелова награда и то 1945. године.
Габријела Мистрал је пред смрт се настанила у Њујорку, где и умире од рака 10. јануара 1957. године.