slike pesnika

Светолик Станковић – ОЈ, СРБИЈО НА МУКАМА

Видиш ли Србијо да тавориш мучне, неизвесне дане
Докле ће на тебе кидисати белосветске але и вране
Непрестано предеш приче о великој, славној прошлости
И окрећеш главу од, лажима прекривеној, стварности

Зар не видиш да се опет на високо подигоше сутерени
Са већ нам знаним знамењима, црним, жутим и црвеним
Помешани у твом лонцу помрчине, да их народ лакше свари
Пришипетље, незналице, камелеони, апсурдне чине ствари

Србијо, лажу те сви што ти се гласно куну, за спасиоце нуде
Похлепни и саможиви, ни брига их није како ће теби да буде
Прихвати своју децу, која ти све дају, одбаци лаже и пралаже
Ослони се на умне и часне који много вреде, а тако мало траже

Има ли таквих, где да их нађем, питаш се у чуду, готово без наде
Има их има, са олимпијада доносе злато, оне умне главе младе
Само напред, смогни снаге, закорачи храбро, схвати задњи је час
У њима, само у њима будућност је твоја, у њима једини је спас
slike pesnika

Светолик Станковић – ИСПОВЕСТ ЛАЗЕ КОСТИЋА

Не!
Не бејаше то љубав.
Није то била похлепа плоти,
Била је само преголема мука.
Којој су корени дубоко у нама.
Бејаше само снажни занос духа,
Којег неуки именују словом љубави.
Љубав је пожуда, страст, ил’ нешто слично,
Што човека грешног може да баци ниско.
А, ја сам волео њу, искрено и чисто.
Све што је њено, ил’ на њу само личи,
Било ми је одвећ драго, срцу блиско.
Њеним се осмехом и гласом небо дичи!
Невино, невино све било је међу нама,
Од трена сусрета нашега, првога дана,
До јутра злокобног, кад све прекри тама.

За наше гледање вечни закон не важи.
Ту страсти устукну, а плот ништа не тражи.
Но само дух, етеричност и сневања чиста,
Само лепота, занос узвишени к’о звезда блиста.
Ал’ црни ми гласи пресекоше дах, следише груди,
Обезнањен, с ума сишав, ридао сам на сав глас.
Потавне небо, замукоше птице, не миле ми се људи,
Без ње ни мене нема, ходам мртав, изгубљен вас.
Ничега нема, пустош и студ свуда су око мене
У сновима живим, на јави сним, дан ми је бескрај.
Ноћима походе ме гласови, усне и очи њене,
Гледам их невино к’о некада, не поимам крај.

Не желим стварност где ње није,
У којој се сан са јавом на смрт бије.
Нема таме, нема мрака који може да је скрије.

Како онда, тако навек, нашу тајну људи само слуте,
SANTA MARIA DELLA SALUTE!

slike pesnika

Светолик Станковић – СТРАНЦИ

Не знам када
И где смо се срели
Мој живот и ја
Рекао бих
Стари смо знанци
А све више
Један другом
Постајемо странци

Пловим кроз дубине
Сопства
На таласима Моцарта
Кроз даљине
Врелих лета
Топлих киша
Зрелог жита
Које плеше
Разигране јулске
Валцере црвених
Булки
У загрљају топлих
Ветрова

И ево, ово јутро
Са бисерјем росе
Са сањивом маглом
Понад троме Мораве
Отићи ће заувек
Куда?
Ко то може знати?

Биће још роса
Биће још магли
Али никада више
Овога јутра
Што клизи
Као зрно песка
У клепсидри

Осећам
Ја и мој живот
Иако давни знанци
Све више
Један другом
Постајемо странци
slike pesnika

Светолик Станковић

Светолик Станковић је рођен 1945. године у селу Бабичко, недалеко од Лесковца. Живи у Лесковцу, тачније, животари од танке пензије и сталних обећања о њеном повећању. У младости је имао много илузија, у старости само обећања. Не мари, и то је нешто, са чиме се старост лакше подноси.
Члан је Српске духовне академије, Параћин. 
Добитник је Повеље Српске духовне академије у 2018.години: ''У знак признања за значајан допринос нашој књижевности, духовности и баштини, а посебно истичемо роман ''Сидонијин поглед'' - о Исидори Секулић''.
Лауреат је највише награде,  Раваничанин, Српске духовне академије, у 2019.години: Највише признање за трајан допринос српској књижевности, духовности, култури и националној баштини - награда за животно дело.

Библиографија:
Младост Поморавља, заједничка збирка песама, издавач, Завичајни клуб студената Сневања, Брестовац, (1970)
Последња лука, збирка песама, издавач, Удружење писаца Лесковац и аутор, Лесковац,  (2003)
Залудна молитва, збирка песама, издавач, Удружење писаца Лесковац и аутор, лесковац, (2007)
Гласови и сенке из Добре Главе, роман, издавачи, Удружење писаца Лесковац, Медија центар лесковац, Фондација Николе Цветковића, Београд, Лесковац, (2013)
Последње путовање Јосифа Миљина, књига прича, издавач Пресинг Младеновац, (2016)
Сидонијин поглед, роман о Исидори Секулић, роман. Издавач Пресинг Младеновац, (2017)
Бивши људи, роман, издавач Пресинг Младеновац, (2018)
Горко-сатирична стварност у делима Драгомира С. Радовановића, есеји. Издавачи, Српска духовна академија, Параћин; Удружење књижевника Србије, Београд; подружница УКС-а Поморавског округа, Јагодина, (2019)
Сизиф између Буњина и Хесеа, роман, издавач Пресинг Младеновац, (2019)
Објављује песме и приче у часопису Помак, часопис за културу и уметност, Лесковац.
slike pesnika

Шарл Бодлер – КРВАВА ЧЕСМА

Чини ми се каткад да крв моја врца
у млазу ко чесма што ритмички грца.
Чујем је гдје с другим мрмором се лије,
ал' узалуд тражим – ране видјет није.

Кроз град тече шумно, пролазе затвара,
од плочника уз пут оточиће ствара,
својм тамним соком све створове поји,
и природу цијелу црвенилом боји.

Тражио сам често од вина варава
да за дан успава страву мога духа;
ал' вино брису вид и оштрицу слуха!

У љубави исках мелем заборава;
но љубав је за мене душек од иглица
начињен да гаси жеђ тих окрутница!

•Превео Анте Јуревић

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта