slike pesnika

Стеван Раичковић – ПЕСМА И СМРТ

Ова песма нема оштрих зуба
Све је у њој голо ћутање и мир
И спори долазак до последњег руба
Испод кога мами хладан дубок вир.

Ова песма нису тешке речи
Мада мало опор звучи густи звук.
У њој нема капи која главу лечи
И болне руке згрчене у лук.

Ова песма можда личи на долину
У којој се болно скаменио вук.
Ова песма споро улази у тмину:

Ја не видим више од ње помрчину
И осећам само тешки тамни звук
Како моје руке вуче у даљину.
slike pesnika

Десанка Максимовић – ПОНОЋ

”desanka-maksimovic”И одједном чудно се нешто догодило,
као реч чаробна нека да се рекла:
оживела је на зиду слика
и ека широко потекла,
и кришом у њу поувирали
листови поумирали.

И одједном тужно се нешто догодило:
у високом небу чуо се крик,
то је зрно неко погодило
над реком, у сребрно крило,
птицу које није никад било.
slike pesnika

Луј Арагон – НИСАМ ОД ОНИХ

Ја нисам од оних који подваљују универзуму
И сав припадам овом величанственом и тужном крду људи
Никада ме нису видели да сам се скривао од буре
Својим рукама сам увек гасио пожаре
Знам добро шта су ровови и тенкови
У великим данима сам увек не обазирући се отворено износио своје најгоре мисли
И нисам се повлачио када су долазили да ми пљују лице
Живео сам обележена чела
Делио сам црни хлеб и сузе свију
А када је дошао ред и на мене пео сам се на ратни брод
Који ме је одводио делеко од мог поробљеног родног краја
Тако сам се укрцао на брод који само што се није потопио под теретом људи
А на крову су велики ратници Атласа певали монотоно жалопојке
Примао сам свој део горчине
Носио свој крст несреће
За мене лично овај рат још није никако завршен
Јер још увек се череће удови мога народа
Ушима прислоњен на земљу допиру ми још увек
Далеки страшни уздаси који прожимају месо глувога човека
Ја не знам за сан а када будем затворио очи
То ће бити само за свагда
Не заборавите то
Историја овога века и ужасна рана времена
Куга и колера скорбут или глад
И крвава орања у војним походима
И искидане руке на веслима галија
Човек и жена исмевани у њиховом говору и у њиховим нежностима
Свака величина извргнута руглу и речи дрско сабијање у уста
Свака музика вређана
Сваки зрак светлости плаћен ценом очију
Свако миловање плаћено сећењем руку
Све то најзад може се упоредити са изразом мога лица
Са дрхтајем мојих очних капака
Грчењем мишића испод коже мојих образа
И покретима мога тела
А и савијањем мојих колена на изазване крике после наглог потока мојих суза
И са грозницом која ме тресе
И са знојем мога чела
Постоји под кожом мога лица и преплануле коже мог општег изгледа
Нешто друго без чега бих ја био само један камен између осталог камења
Једно зрно у пшеници силоса
Један беочуг мог личног ланца
Нешто као крв која кружи венама и огањ који прождире
Нешто као на фронту идеја
Као на уснама реч
Као песма у грудима
Као божански назрени дах живота
Постоји оно што је мој живот
А постојиш и ти трагедијо моја
Моје велико унутрашње позорје
Оно нешто нежно изнад нас када се затварају наша улична врата
Јер тада заокружујући се у златном и снажном кругу тишине
Уздиже се у нама најзад онај велики црвени дрхтај завесе

Превела Мирјана Вукмировић
slike pesnika

Сергеј Јесењин – ПОКОЈНИКУ

Већ сандук затварају чврсто,
Занавек да те одсад скрива,
И земљи дају те, под крстом,
Без осећања где се снива.

Нем ћеш нам остати из таме
Кад скупимо се над тим гробом,
А руке наше, као саме,
Венце ће слагати над тобом.

Над тобом биће цвет до цвета,
Гроб ће ти сјати као престо,
Твој тужни одлазак са света
Спомињаћемо, веруј, често.

Почивај мирно, драги друже,
И долазак наш чекај само.
Потрпећемо зло ми дуже,
Па ћемо брзо и ми тамо.

Превео Миодраг Сибиновић
(Из књиге Сергеј Јесењин, Ко сам шта сам, Београд, 2019)
slike pesnika

Сергеј Јесењин – ЗВЕЗДЕ

Звездице јасне, звездице високе!
Каквом сте то тајном бремените?
Звезде што тајите мисли дубоке,
Каквом нам снагом душу плените?

Звездице бројне, звездице пречесте!
Шта вас чини лепим, силним од постања?
Чиме заносите, о, звезде небеске,
Велику силу горућега знања?

И зашто тако, звездице, док сијате,
Мамите к небу, у просторе широке?
Зашто поглед нежно на душу нам свијате,
О, звезде небеске, звездице далеке!
Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта