slike pesnika

Иван В. Лалић – НИКАДА САМЉИ

Никада самљи него крајем јула
Када је лету педаљ до зенита,
А хлорофилу аршин до расула
У метастази жутила и руја,

Тамније када зелене су боје
У вртовима, а стрњика сува,
Тамнија доња амплитуда бруја
Ветра што обноћ у времену дува.

Никада самљи него крајем јула
Кад све је, мислиш, на дохвату: чула
Оштра ко нож још топао од точка

Брусача, али битно недостаје:
Анђела кога слутиш нећеш срести,
А ваздух трудан је од благовести.

(8. VII 1989)
slike pesnika

Милутин Бојић – ЛЕПОТА

Ти гледаш водопад како се пенуши,
Слушаш фијук ветра крај речних обала,
И осећаш маглу што штипа и гуши,
Но не видиш сунце у бари сред кала.
Гледаш како грана за граном се суши
И прелива јесен изнад морских вала
Уморнога сунца хиљадама шара
И мре тисућ боја шумом четинара.

И гледаш кад јутро из ложнице ступа,
И слушаш клептање изгладнеле чапље,
Гледаш како месец млеком брда купа
И сањива роса јутром с ружа капље,
И не видиш ништа и корачаш даље
Плачући што небо само сумор шаље.

О, мислиш ли, можда, постоји Лепота
Далека и чудна, непојамна ником?
Блудећи је тражиш стазама живота,
Очајно је кличеш својом грубом виком,
А вретено своје Парка кад размота,
Смућен ћеш чезнути за слућеном сликом
Незнане Лепоте. Чуј, у теби све је:
Тобом цвет мирише, тобом сунце греје,

Тобом небо плаче, тобом горе цепте,
У царству лепоте жена круну носи,
Тобом поноћ блуди, тобом звезде трепте,
Тобом зло се цери, тобом самрт коси,
Анђео и демон тобом с неба слећу —
Тобом Господ живи, светови се крећу.

(1910)
slike pesnika

Виктор Иго – САЊАРИЈА

Lo giorno se n'andava, e l'aer bruno
Toglieva gli animai che sono 'n terra,
Dalle fatiche loro
Данте

Ох! мир ми дајте! Час је кад испод круга тмуше
Маглуштине хоризонт испрекидани гуше
А џиновско светлило црвени се и мре,
Кад злато брежуљака прекрива хуме црне,
Као да ових дана, док је јесен тихо трне,
Зарђаше од сунца и кише крошње све.

Ох! ко ће да дочара, да створи изненада
Онамо – док у ходник сумрачје меко пада
А ја се на прозору препуштам снима, сам –
Маварску варош неку, блиставу, невиђену,
Што попут ватромета распламтелог у трену
Златним вршцима здања пробија маглен прам!

Нек искрсне преда мном, нек измами из мене
Песме, као јесење небо засутоњене,
Нек ми у очи сине магични одраз њен,
И док се у стишаном жамору дуго гаси,
Нека ми љубичасти хоризонт мој украси
Хиљадом кула, као чипкаста дуга сен!
slike pesnika

Мирко Королија – ЉУБАВНА КАНТИЛЕНА

Јутрос ми снови тобом мирисаху
кô рано цвеће пролећем што буја
све жудње твоје име гутаху
кô јато синоћ рођених славуја!
Јутрос ми снови тобом мирисаху!

И тобом све ме поздрављаху ствари!
Из свег ми твоја уста пуна зоре
збораху својим говором што зари,
из свег љубљаху два ока што горе!
Тобом ме неме поздрављаху ствари!

О теби јутрос причаху све руже
заносно причу ружичасту једну,
и свежи пупи, што се љупко круже,
тепаху песму бескрајну и жедну!
Грцаху јутрос о теби све руже!

Док пролећа те избираху моја
царицом својом, и тамјаном бујне
младости недра кадијаху твоја,
уз псалме крви вреле и олујне!
Пролећа теби клањаху се моја!

Царице мојих пролећа што цепте,
јутрос све риме моје се злаћаху
златом у ком ти лепе косе трепте,
и све се песме у те претвараху!
Царице мојих песама што цепте!... 
slike pesnika

Милош Црњански – БОЛЕСНИ ПЕСНИК

milos-crnjanski-bolesni-pesnik
Нисам човек, крв ми је млака
само роса
далеких румених облака.

Развратан колут под очима мојим
печат је шума,
са болом својим.

Дрвеће пуно пупова и звезда
место мене живи.
Све што сам ја реко
шапутаће вам меко
даље ноћи.

Оне вас воде у моје
осмехе и грехе,
за мном далеко
Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта