slike pesnika

Душко Трифуновић – ПРИСТАО САМ, БИЋУ СВЕ ШТО ХОЋЕ

Пристао сам бићу све што хоће,
Ево продајем душу врагу своме.
И остаћу само црна тачка
Послије ове игре кад ме сломе,
Кад ме мирно сломе.
Пристао сам бићу све што хоће.

Мислио сам да се звијери боје
Ове ватре која траг ми прати.
И то сам мислио.
А сад носим како ми га скроје,
По мени се ништа неће звати.
По мени се ништа неће звати.

Заблуде сам, ево, престао да бројим
Немам коме да се вратим кући.
— Немам коме…
Докле пјевам дотле и постојим,
Пријатељи бивши, пријатељи будући,
Пријатељи бивши…
Памтите ме по пјесмама мојим.
slike pesnika

Борис Пастернак – У КУЋИ НИКОГ БИТИ НЕЋЕ

У кући никог бити неће,
Сем зимски сумрак што
Завесе отвара, покреће
И седа мирно за сто.

Само мокре грудве беле,
Брзи погледи на мах,
Кровови и снег ноћи целе
И никог више, чујем свој дах.

И опет слике све од иња
Врате ми тугу лако,
Што целе године у мени тиња,
Али је зима продуби јако.

Опет боли кô и увек,
Ни вино да лечи не може.
У прозору крст је лек,
Да ову жудњу утоли, Боже.

Али ненадано на драперју
Сумње ће у трену да нестану,
Ти корачаш ка мом безверју
Ући ћеш, ући у новом дану!

Појавићеш се на вратима
Сва у белом, сва непомична,
Сва у белом, белом кô зима,
У ствари, пахуљама врло слична.

 • С руског превео Анђелко Заблаћански
(Из књиге Од Пушкина до Капустина, 2019)
slike pesnika

Вилијам Батлер Јејтс – ЖАЛОСТ ЉУБАВИ

Цвркут врапца који под стрехом одзвања,
светлуцави Месец, небо боје млека,
складни шумор лишћа, шапутање грања
сасвим су потрли лик и крик човека.

Са уснама тужно-рујним тад изађе
она, слична свету болном, племенитом,
уклета ко Улис¹ и сустале лађе,
горда као Пријам, погубљен са свитом.

Дође и тог часа цвркут што одзвања,
Месец у небеса уроњен далека,
шум лишћа и дуга тугованка грања
претворише се у лик и крик човека².


¹Улис - на грчком Одисеј, легендарни краљ Итаке, чији је повратак из Тројанског рата опевао Хомер у Одисеји.
²Према предању последњи тројански краљ, отац Хектора, Париса, и Касандре. После смрти Хектора, молио Ахила да му преда тело свог сина.
slike pesnika

Вилијам Батлер Јејтс – ПОСЛЕ ДУГОГ ЋУТАЊА

Проговорити након дугог ћутања; добро је,
сви други љубавници отуђени умиру,
док душманство светиљке сенке велом застиру,
и ноћ ненаклоњена баца нам своје овоје

можемо сад певати искуством подарени
ван наднаравних тема, тек Уметности ради:
телесна снемоћалост мудрост је; некад, млади,
волесмо једно друго, ма и занемарени.
slike pesnika

Вилијам Батлер Јејтс – ЛЕДА И ЛАБУД

Одједном удар, моћних крила шум,
над њом, збуњеном, неко за њом жуди –
канџе о бедра, а о врату кљун,
грудима стишће немоћне јој груди.

Плашљивим прстом како отерати
с бедара слабих терет што се даје?
Како кроз бели вијор да не схвати
тело туђега срца откуцаје?

У том дрхтају зачет је рат, стење
у паду, огањ, смрт Агамемнонова.
Да л откри јој та страст, та жуд, та сила,

да је постала стециште и врење
суровости, и нежности, и снова,
већих за сваки нови замах крила?
Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта