slike pesnika

Момчило Настасијевић – ТУГА У КАМЕНУ

1
Ни реч, ни стих, ни звук
тугу моју не каза;

а дуге свеудиљ неке
небо и земљу
спаја и спаја лук.

2
И кренем, и родна коб
све дубље ме корени.

И крикнем,
и у срце као нож
рођени зарије се крик.

3
И крвљу ту па ту
матером круг.

А свићем са зорама,
а с вечери сетно
нестаје ме за горама.

4
И немо из твари тугом
објави се друг.

И тугом зацвркуће тица
и зазелени луг.

5
И секира кад љуто
засече дуб;

и јагњету вук – кости кад млави зуб;
немо све свему тугом
верни остане друг.

6
Слобода робу – одбегнем далеко,
а све дубље ту.

И благослов што гробу
колевци проклетство неко –
одужити дуг.

7
Све зове –
остајем.

Кореном у камену
тузи затварам круг.

8
Патнику из тиха срца
то чудно пукне зоре цик.

И чудно,
на рамену себи,
светли свој сагледа лик.

9
Ни реч, ни стих, ни звук
тугу моју не каза.

А дуге свеудиљ неке
небо и земљу
спаја и спаја лук.
slike pesnika

Момчило Настасијевић – ВЕЧЕРЊА

Клоне дан
Горама у руј.
Самотна уздрхти бреза
и твоје тело.
Приклони главу рамену мом,
горама у руј.

Страх, осама ме,
Уза ме ти.
Заспала травка,
сен из незнани,
самотну ме о чуј.

Клоне о клоне,
све самља она
домаку океана
песма ова лагана.

Бона, кад клоне дан
приклони главу рамену мом,
горама у руј.
slike pesnika

Драгана Иванов


Драгана Иванов
Рођена 28. јула 1993. године у Босилеграду, малом градићу на југоистоку Србије, близу границе са Бугарском. Основну школу завршрава у родном граду затим прелази у Београд и уписује Правно-пословну школу. Након средње школе уписује Факултет политичких наука, смер социјални рад и политика социјалног рада. Волонтер је и у центру за палијативно збрњињавање.
Пише од малена, мада никада није објављивала ништа нити учествовала на конкурсима.
Живи у Београду.
slike pesnika

Добрица Ерић – МОЈЕ СЕЛО


То ти је моје село,
ко још такав врт има?
То није село, већ бело
стадо са воћњацима!

Сред села: дом и школа.
Над кровом ружа плови.
Нови пут, шарена кола.
У дољи - јабланови.

Кроз село река хрли
и носи сличице кућа.
Мостић јој дрвени грли
обале пуне прућа.

Кад јутро румена лица
очи прозора отвори -
у селу уместо фрулица
забрује транзистори.

У сумрак моје село
запали златне свице.
Село је стадо бело
а деца – љубичице.
slike pesnika

Добрица Ерић – ПОЉУБАЦ

Од свега што се у глави крије,
од свих чуда што се ту множе,

пољубац је најдивније
чудо што ти се десити може.

Кад се, кружећи овим свемиром
безбројних срца, путањом дугом

два срца озаре истим немиром
и огледну се једно у другом,

тада и главе мало застану
с круницама од росног класја,

а уснице се сретну и плану
пламичком пољпца што свет обасја.

И тако кроз два тела потече
светлост што ствара нову планету,

јер, пољубац је, као што рече
песник, најлепши сусрет на свету! 
Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта