slike pesnika

Милорад Ј. Митровић – НЕНАПИСАНА ПЕСМА


Она је никла о поноћи немој,
У часу мира и тишине свете;
И ја је певах раздраган и срећан,
Кô тица горска или мало дете.

Њу нико није слушао ни чуо,
Њу ми је душа сама себи плела;
Кликташе срце из рањених груди,
И мрачне боре нестајаху с чела.

Да, ја се бејах измирио с тугом,
Са патњом мојом и са јадом иним,
И песма моја звездама се вила
И губила се у зрацима њиним.

И ја јој хтедох да похватам звуке,
Ал' заста рука, што их безброј списа;
То беше песма љубави бескрајне,
Незнана земља, сан небеског виса.
slike pesnika

Милорад Ј. Митровић – ПЕСНИК


Маните ме моме миру, не рушите рајске снове,
Та сујета, што вас креће, не прија ми и не гове.
Ја не тражим од вас ништа. У поднебљу мога света
Боље мислим, слађе сневам, и свака ми срећа цвета.

Свуд звездано небо јасно, сањалачка поноћ тија,
А под небом у даљини језеро се плаво нија;
Крај језера анђô стоји и пролеће вечно дели,
А весело на валима лелуја се лабуд бели.

Ту ја живим. Душа моја час узлеће небу горе,
Ил' с лабудом мирно плови са осмејком рујне зоре;
Ил' долети до анђела, па га грли, љуби, гине,
Ил' се спусти међу вале и ту слуша песме њине.

Маните ме моме миру, не рушите рајске снове,
Та сујета, што вас креће, не прија ми и не гове.
Ја не тражим од вас ништа! А тај кикот, што ми хити,
На вратима гроба мога некада ће јаук бити.
slike pesnika

Милорад Ј. Митровић – НОЋНА ПОСЕТА


Куца, куца! Ко ми покој коси?
„Ја сам ветар, што уздахе носи."
Са љубави мени срце пуца, —
Збогом, ветре. Ал' ко опет куца?

Куца, куца! Ко је у то доба?
„Смрт долази из хладнога гроба."
Срце моје још се драгој нада. —
Збогом, смрти. Ал' ко куца сада?

Куца, куца! Ко то мени жели?
„Ја сам време, што заборав дели."
Моју љубав зар да време збрише?
Збогом, збогом! Не куцајте више.
slike pesnika

Милорад Ј. Митровић – СВИЊА РЕФОРМАТОР

Била поноћ нема, глува,
Вртар спава, врт не чува,
И сред врта цветна, чедна,
Увуче се свиња једна,
Свуд по врту гледа, мери,
Па започе да се цери:
"Баш су људи ума мала,
Узалуд им само хвала;
Ове травке шта им вреде,
Шта ту има да се једе?
Гле, свуд руже, лале стоје,
И шебоји разне боје,
А баш нигде тиква нека,
Ил' коричак од дулека...
Па бар да је цвет до цветка
Да је реда и поретка;
Већ ту леја, тамо бокор,
Права збрка, јад и покор.
Стан'те људи, ташта главо,
Да видите умље право,
Да сазнате шта ја вредим
Кад прионем врт да средим".

Била поноћ нема, глува,
Вртар спава, врт не чува,
И на пос'о свиња преже:
Кида лишће, чупа вреже,
По лејама рови, рије,
Ломи притке и саксије,
Поразбаца цвеће свуда,
И направи триста чуда.

А кад сину сунце врело
Јадно цвеће паде свело.

(1902)
slike pesnika

Милорад Ј. Митровић

Милорад Ј. Митровић 
Рођен је 20. фебруара 1867. године у Београду, где је завршио основну школу, гимназију и правни факултет Велике школе. Године 1891. постављен  је за писара суда у Ужицу. Као судски и полицијски чиновник служио је у Чачку, Мионици, Смедереву и Књажевцу. Постао је судија 1897. године,   из политичких разлога, следеће године отпуштен је из државне службе. У службу је враћен 1900. године као  судија у Шапцу и секретар Апелационог суда у Београду. Марта 1903. поново је отпуштен, а исте године поново враћен у судску службу. 
Митровић је почео писати под утицајем свог вршњака и друга Војислава Ј. Илића. Од 1890. до 1907. године сарађивао је готово на свим књижевним листовима српским, као и на многим политичким и сатиричким. Деведесетих година је већ стекао леп песнички глас и сматрао се као један од главних песника новога нараштаја. Већи део својих стихова унео је у две збирке, баладе и романсе у Књигу о љубави (Београд, 1899), а политичко-сатиричке у Пригодне песме (Београд, 1903). Умро је млад, и оставио недовршене многе започете послове. Српска књижевна задруга издала је 1910. избор његових песама. После смрти Војислава Ј. Илића, па до почетка XX века, док Јован Дучић није створио своју нову песничку физиономију и док се Милан Ракић није јавио једном сасвим новом поезијом, Милорад Митровић је важио као један од најбољих млађих песника. 
Умро је 14. маја 1907. године у Београду. 
Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта