slike pesnika

Кристина Павловић Рајић | РАЗБРАЈАЛИЦА


Један, два – ево га
Три, четири – одабери!

Једна врана
 Незвана
 Долетела
 С Незнан поља
 Стаде, те се испрси
 И рече му: „Ту си!“

Из шешира стара
 Сада бежи бели зец
 Низ басамке танке
 Разлетеше се сламке

Пет, шест – лоша вест
 Седам, осам
„Знаш ли ко сам?“

Једна врана
Незвана
 Долетела
С Незнан поља
 Стаде, те се испрси
И рече јој: „Ту си!“

Хоп, хоп из кецеље боб
На астал се просу
И показа косу,
Накези се бабином
Погуреном носу.

Девет, десет – све у тресет
Једанаест, дванаест... Mors certa, hora incert[1]

Једна врана
 Незвана
 Долетела
С Незнан поља
Мало само одстоја
Изнад главе гракну: „Ту си!“

Ђа, ђа зврнда рђа!
Иш, иш у буњиште!


[1]Смрт је сигурна, час смрти несигуран

slike pesnika

Кристина Павловић Рајић | ХОРОР ПЕСМА


Ноћ се језом притајила
Хтонске хорде хрле
Стискају се нечујне
Притворно невеште
Погледа зјапног
из безочне јаме
Подилазе стравом
Можданом кором, главом

Загрцнута неверица
Оштрица јутра
У грлу забодена
Сува без ваздуха
Ковчег
Тама
Ледена покорица
Земљаног грумена

Оловна јава
Кошмарна буђења
Најцрња страва
slike pesnika

Кристина Павловић Рајић | ЦРН САН

     
Чему се Гете чудио када Антигону није разумео?

Јекнула је зора у једном трену!
Ошину слутњу, још не трепну
Пресече дан бојама ткан
На незнан бездан, црн сан...

Уздахну урлик из сестриних груди
До неба шикну! До Бога нема...
Храстове прострели и липе ,у јецај
Се просу у круг у бескрај...
Пуче у срчу, вино се просу
 На земљу ледну.

Пресахла слутња, црна нада
Ледена празнина душу распорила
Бездана јама...
slike pesnika

Кристина Павловић Рајић | ОБЕЛИСК


ТРИПТИХОН

I
Дах животни
од душе неста.
Човек преста
с бивања да бива
душа жива.
У недах прах
– дах удаху.

II
Засејава Небо Земљу
праском сунчане магле.
Свило се у жилу живу.
Стабло под небом
плод свој да.
Век за века
– оглођен, сасушен.
Засејана земља костима.
Век за векова
– иструлиће ил' човек стаће.

III
Утрнуће Земља
загризом ватре загрцнута.
Ојаловиће Земља
пробуђена стена кад окошта.
Заспаће слеђена
водама без осмеха.
Као Месечева,
њена ће сенка обелиска
витлати новим световима.
slike pesnika

Кристина Павловић Рајић

Кристина Павловић Рајић
Рођена је 30. јануара 1976. године у Београду. Професор је српског језика и књижевности. Звање је стекла на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Поезија је за њу игра, али то су ретко шаљиве игре, чешће су тешке, озбиљне, најживотније могуће. Опет, тако заоденуте у разигране речи, које као да се отимају даље од строфе и стиха, њене песме чине да боље схватимо и лакше прихватимо озбиљности живота.
Пише од детињства, али објављује тек од 2017. године у Суштини поетике, Бдењу. Песме су јој преведене на руски језик и објављене у Новом погледу у Санкт Петербургу. Поезија јој је заступљена у многим зборницима.
Објавила је збирку песама Разгрљени круг (2018)
Живи и ради у Београду.
Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта