slike pesnika

Вилијам Шекспир – СОНЕТ 107

Не кажи, да ми срце издаје тебе,
Мада тијо гасне, чим те овде није;
Лакше бих се, веруј, делио од себе,
Но од овог срца, што у теби бије.

Та љубав му је дом – и ако некад
Одлутам – опет се натраг вратим
Тачно и на време, увек исто рад,
Чио да оперем оно што заблатим.

Не веруј никад, ни кад са мном влада
Слабост, што сваку људску пут опседа,
Да би ме могла настраност да свлада,

Да узмем ишта од тог што свет испреда;
За ме, сем тебе, ништавног у свему,
Јер ти си ми, ружо моја, све на њему.

• Препевао Стеван Раичковић
slike pesnika

Вилијам Шекспир – СОНЕТ 102

Љубав ми јача, а слабом се чини,
не воли мање - ко се мање чује;
Није то роба склона трговини
Чија се вредност свима објављује.

Само кад нам је љубав нова била
Здравих је песмом - јер пролеће крије
Ко што славују почне песма мила
С летом, а стане у дане зрелије.

Сад позно лето није мило мање
Од раног, кад је пево ко да љуби,
Ал сад се песме чују свуд кроз грање,

А оно што је обично - драж губи.
Ко славуј – с песмом ја утихнем или
Заћутим, да ти не досадим, мили.

• Препевао Стеван Раичковић
slike pesnika

Вилијам Батлер Јејтс – ЖЕНСКО СРЦЕ

О, шта ће мени соба пуста 
што молитве је пуна била; 
он позва ме сред мрака густа; 
и на груди сам му груди свила. 

О, шта ће мени дом мој сретни, 
ни брига мајке ми не треба; 
од мојих власи кров ће цветни 
од олујног нас скрити неба.
slike pesnika

Вилијам Батлер Јејтс – ТУГА ЉУБАВИ

Та свађа врабаца тамо испод крова,
пун месечев лук, звездано небо ноћно
и гласно брујање веселих листова
прикрили су земље јецање немоћно.

Онда ти дође, сетних усана рујних,
и дођоше с тобом сузе целог света,
с њима сви јади лађа му олујних,
и сви јади већ прохујалих му лета.

Сад кроз рат врабаца тамо испод крова
и кроз беле звезде, млечно небо ноћно,
и појање гласно немирних листова,
пролама се земље јецање немоћно.
slike pesnika

Вилијам Батлер Јејтс – ПЕСНИК СВОЈОЈ ЉУБЉЕНОЈ

Приносим ти као на олтар живи 
све књиге своје небројених снова, 
о, бела жено коју страст потреса 
као плима песак голубије сиви; 
са срцем, што је древно ко небеса 
где време тиња ал' никад не гасне, 
о, бела жено небројених снова, 
Приносим ти своје риме страсне.
Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта