slike pesnika

Санда Ристић – Стојановић | РЕВОЛУЦИЈА

Небо револуционар паде на
највеће земље демонстрације.

Небо запуца на неке
земље опције.

Из револуције речи,
песма извуче неке пароле.

Реч револуција прогања
речи непромењиве, охоле.

На барикадама речи,
погибе понеке песме говор.

Реч песме упаде у
некакав речи затвор.

На барикадама земље, погину
нека неба револуција.

Свргавање владе неба
поста облачности сензација.

Реч револуционар, упорно
прати неке песме промена.

На барикадама неба,
заспа читава земље, смена.
slike pesnika

Санда Ристић – Стојановић | ГРОБ ПЕСНИКА


Бореас смрти 

Међа је језгро крика, звезде чије име слика.
Смрт је око што претвара тишине у стања.
Ископај прогнане листове,
у потврди непомичне крви,
песак приноси као крв,
крај пепелу чела.
Зид је оквир птице,
постанак без дана.

Последња песма је ноћ која се пориче.
Ноћ је угашена смрт цвета засађеног последњом водом.
Песак над морем је очај ван ока.
Између капка и ветра је реченица.
Крв је последња свест пучине.
Комад ноћи је твоја смрт у речима без песка.

Само време смрти се повечава кроз назив птица ,
сваки је пламен постанак самоће,
облик Сунца близу шума без крви,
сваки је дан сећање смрти,
костур пронађен у телу ветра.

Суза иза гроба везује глас и предмет воде.
Нестаће срочено дрво обложено ватром.
Ход је магла што касни у преображај пре речи.
Половина ока је занела повратак истине.
Снег ће пренети мисао у птицу која се претвара у свет.
Постанак свести је пронађен у завери
према свим стенама у Сунцу.
Ватра : моје око не ствара воде, тргла све је реч.
slike pesnika

Санда Ристић – Стојановић

Санда Ристић-Стојановић
Рођена је у Београду 1974. Дипломирала је филозофију на београдском филозофском факултету. Ауторка је 7. Књига поезије чији су издавачи Светови, КОВ, Адреса и Граматик и једна од четири аутора у заједничкој збирци поезије "Из сенке стиха".
О њеним гимназијским песмама говорио је Оскар Давичо за Трећи програм радио Београда, уредник емисије Радмила Глигић.
Објавила низ филозофских есеја у зборницима Естетичког друштва Србије. Преводи поезију са енглеског.
Пише и објављује приказе поезије (О. Давичо, П. Крду, Б. Миљковић, Душко Новаковић...).
Подршку даје талентованим песницима млађе и средње генерације пишући приказе њихове поезије.
Била је уредник у издавачкој кући "Белетра " и уредник књижевног часописа "Ковине "( КОВ ).
Њене песме и кратке приче објављене су у бројним зборницима савремене књижевности.
Члан је Српског књижевног друштва, Удружења књижевника Србије и Естетичког друштва Србије.

Награде и признања :
- Ужи избор за Награду 5. Европског Фејсбук песничког фестивала ( зборник изабраних аутора – Вишегласје 5. ) 2014.
 -Ужи избор за Награду 8. Европског Фејсбук песничког фестивала ( зборник Вишегласје 8. ) 2017.
- Добитник повеље Удружења књижевника "Бранко Миљковић" за велике заслуге "Миљковићевих вечери поезије" на 15. међународном песничком конкурсу "Између два света" 2017.  – Ниш
-  Заступљена на сајту – riznicasrpska.net (одељак – српски песници 20. и 21. Века)
slike pesnika

Невена Милосављевић

Невена Милосављевић
Рођена је 1990. године у Новом Пазару. Дипломирала на Филозофском факултету, на катедри за Српску књижевност и језик у Косовској Митровици.
Бави се писањем од девете године, учествовала је на књижевним конкурсима са поетским и прозним текстовима. Заступљена је многобројним заједничким збиркама песама.
Живи у Звечану на Космету.
slike pesnika

Џорџ Гордон Бајрон

dzordz-gordon-bajron-pesme
Џорџ Гордон Бајрон рођен је 22. јануара 1788. године. Био је песнички првак енглеског романтизма; стекао је међународну књижевну славу романтичним епом „Чајлд Харолд“, а потом и поемом „Дон Жуан“ и поетским драмама „Манфред“ и „Каин“. Бајрон се родио као декласирани аристократа, но касније припада највишим круговима, иако је по природи бунтовник и слободоумних назора. Његов живот и дело уско су повезани, допуњују се и стварају готово недељиву целину.
За Бајронов живот, за који можемо рећи и да је надмудрио његову уметност, важно је то што је био аристократски. Аристократе у 19. веку у Енглеској имале су много привилегија али и препрека. Бајрон није хтео да се понаша као енглески лорд, и зато је себе претворио у изопштеника. Већ у раној младости, када су школски тутори успевали да приволе тек да чита лектиру, и кад се тек зачињао његов сочан љубавни живот, Бајрон је већ имао статус уклетог љубавника «који на својој и туђој патњи изнова започиње зидање пешчаних кула». 
Његова рана поезија изазвала је слабашан одјек. У часовима доколице 1807. године млади Бајрон је изјављивао како му крајњи циљ и није да буде песник, већ да се посвети ширем јавном и политичком деловању. 
Већ у првом одговору на негативне критике, млади Бајрон је показао да он не нуди никакву нову поезију за ново доба већ да жели да дегенерисаној садашњости понуди лепшу прошлост – Бајрон је био привржен класицистичким правилима и нормама више но иједан други романтичар. 
Како није могао да издржи изругивање светине, и детронизацију коју је у Енглеској доживео, песник је отишао у ново лутање - самопрогнанство, на коме је прикупио материјал за дела која је писао. 
Његово прво одлично дело јесте Шијонски Сужањ, написан у Швајцарској, након сусрета са Шелијем. Основна порука о робу који се ослобађа из тамнице је у томе да сви идеали, па и слобода, губе вредност када се остваре. Продукт овакве уметничке самосвести је Дон Жуан. Бајрон сад већ живи у Венецији и још презире све што је енглеско – до те мере да мења своју садржину под утиском италијанског духа и књижевне традиције, а из метрике узима отава риму – лаку течну и изузетно погодну за песничко приповедање. 
Бајрон се сматра првом славном личношћу у модерном смислу. То је била делом и песникова стратегија, када је нагонио сликаре да га приказују као човека од акције, или када се путем својих стихова саморекламирао.
Умро је од маларије 19. априла 1824. године, у борби за ослобођење Грчке од турског јарма.
Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта