slike pesnika

Светлана Полић

Светлана Полић
Рођена је 20. августа 1974. године у Ужицу. Професор је историје у Основној школи, а поезијом се бави од младих дана. Објавила је књигу поезије АТРИБУТИ НЕЖНОСТИ. Добитник је и бројних песничких награда.
Живи и ствара у Пожеги.

slike pesnika

Силвије Страхимир Крањчевић

Силвије Страхимир Крањчевић
Рођен је 17. фебруара 1865. у Сењу где је завршио основну школу и гимназију али због бунтовне природе и сукоба са школским властима одбија да полаже матуру. Заслугом сењског бискупа Јурја Посиловића одлази у Рим у Collegium Germanico - Hungaricum на теолошке студије али их напушта 1884. и враћа се у Хрватску, у Загреб. Пре одласка у Рим, 1883. у Хрватској вили, коју уређује Еуген Кумичић, објављена му је прва песма (Завјет) и дочекан је пророчанским речима: „Тај ће вам бити најбољи хрватски пјесник“! По повратку из Рима објављиване су му приче и песме у многим часописима. 1885. је штампана и прва збирка песама Бугаркиње која је дочекана с наглашеним признањима. Одмах по доласку у Загреб моли власти да му допусте да полаже матуру у сењској гимназији али је одбијен. Захваљујући Штросмајеровим препорукама уписује и завршава учитељски курс у Загребу и одлази да ради у Босну и Херцеговину. То су биле плодне стваралачке године његове пуне песничке зрелости и у последњој деценији XIX века Крањчевић достиже свој зенит и израста у најмаркантнијег песника  хрватског реализма. Моли власти да му одобре службовање у Хрватској али је одбијен због политичке неподобности. 
Пуних осам година (1895 – 1903) је уређивао књижевни часопис Нада који је издавала Земаљска влада Босне и Херцеговине. Формални уредник је био владин саветник Коста Хорман а Крањчевић је био стварни уредник. Имао je завидну слободу и захваљујући њој Нада је окупљала најугледније хрватске књижевнике и постала најважнији часопис хрватске модерне. Поред Наде објављује своја дела и у другим хрватским и босанским часописима: Вијенац, Побратим, Просвијета, Ловор и други. Хајнрих Хајне је био песник којег је посебно поштовао.
Матица хрватска објављује његову другу збирку Изабране песме 1898. Године, 1902. је штампана и његова трећа збирка Трзаји, а 1908. и последња Пјесме. Током 1904. је унапређен у звање професора и постављен за управитеља трговачке школе у Сарајеву. У Хрватском позоришту је 1907. изведена опера Први гријех а текст је написао Крањчевић.1908. је часопис Бехар посветио цео један број 25. годишњици његовог књижевног рада, а пољски професор славистике Тадеус Грабовски је објавио опсежну монографију о његовом стваралаштву.
Током 1894. године су се јавили први симптоми обољења бубрега и стање се погоршавало. Умире у Сарајеву 29.октобра 1908. године. Сахрањен је на сарајевском гробљу Кошево. Сахрани су, поред родбине, присуствовали представници градских и школских власти, цркве, књижевници, између осталих и Антун Густав Матош, и многобројне Сарајлије.
slike pesnika

Стефан Маларме

Стефан Маларме
Рођен је 18. марта 1842. године у Паризу. Био је француски песник, један од оснивача симболизма и најпотпуније је изразио тежње симболизма да потпуно новим песничким језиком стварају чисту поезију, која треба да открије апсолутну стварност ослобођену од вулгарности свакодневног живота. Он је био заговорник тезе да поезија не треба да именује ствари већ да ствара њихову атмосферу, она не треба да казује него да наговештава, не да делује описом и сликом него сугестијом. Овим схватањем песник језику даје главну предност.
За разлику од других симболиста који су своје незадовољсто изражавали боемским животом, Маларме је живео мирним животом професора енглеског језика. Ипак, то му није нимало сметало да поезији посвети свој живот.
Умро је 9. септембра 1898. године у Валвинсу.

Збирке песама:
•Песме (1887)
• Књига (1897)
• Песме и проза (1891)
slike pesnika

Сандра Илић

Сандра Илић рођена је 1984. године у Косовској Митровици. Дипломирала је на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, катедра за српски језик и књижевност, у Косовској Митровици. Огласила се првог пута у листу ,,Јединство'', 2005. године. Од тога датума, заступљено јој је близу педесет песама у различитим гласилима.
Њена прва збирка песама  је насловљена Виду реч и садржајно представља синтезу претходно заступљених песама.
  О истој  магистар српске књижевности Предраг Радоњић каже:
 "...како је Сандра Илић песникиња која се изузетно брзо развија и изграђује оригиналан лирски глас који не само да завређује истакнуто место на књижевној сцени Косова и Метохије, где је одавно већ мало свежих и уверљивих поетских новина, већ и у српској књижевности у целини.''
Проф мастер Милосава Ђукић Булатовић наводи: ,,Синтезом архаичног, митског и модерног, давнашње музикалности и „старе и нове“ речи, повезане у магично коло кроз који струји ритам целине, добија се свевременост поетске речи песникиње која ће бити њен печат српској поезији XXI века.''
Док доц др Славица Дејановић истиче да ,,Има суптилног поигравања речима и њиховим смислом, различитих форми, што делује освежавајуће. Поезија је мисаона и осећајна и на њој људи могу да се огреју.''
Са супругом Блажом има двоје деце, Софију и Даницу.
Живи и ради као професор српског језика у Косовској Митровици.
slike pesnika

Светислав Стефановић

Светислав Стефановић
Рођен је 1. новембар 1877. године у Новом Саду. По професији био је лекар, оснивач је Катедре за патологију. Бавио се писањем и био је песник, критичар, преводилац, есејиста и драмски писац. Био је модерниста и авангардиста. У својим есејима и критикама бранио је Дисово песништво, а у међуратном периоду брани модернистичко песништво. Био је пријатељ Лазе Костића, Диса, Тодора Манојловића, Винавера, Црњанског, Дучића...
Стефановић се нашао на листи осуђеника на смрт под бројем 66 у „Саопштењу Војног суда Првог корпуса НОВЈ о осуђеним ратним злочинцима у Београду“, објављеном на првој и другој страни „Политике“ 27. новембра 1944. Уз редни број имена у Саопштењу стоји: идеолог фашизма, преводилац Мусолинијеве „Државе“, немачко-недићевски комесар Српске књижевне задруге, Јонићев саветодавац по питањима гоњења задруге књижевника. Члан немачке комисије за клеветање совјетских власти у вези са немачким злочинима у Виници“. Посмртно је искључен из чланства у СКЗ, да би после вишедеценијског заборава враћен у српску књижевност у контекст и време коме припада.
Стрељан је као непријатељ народа и ратни злочинац у новембру 1944. године,
Поступак за политичку рехабилитацију покренут је 2008. на основу захтева који је мр Тамара Грујућ упутила Окружном суду у Београду.
Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта