slike pesnika

Рајко Петров Ного

Рајко Петров Ного рођен је у Борији, општина Калиновик, 13. маја 1945. године. Српски је песник, есејиста и књижевни критичар. Редовни је члан Академије наука и уметности Републике Српске и члан Сената Републике Српске. Не улазећи у његова политичка и свеколика друга лична опредељења, водећи се само оним због чега је, у крајњем случају, овај часопис и направљен, поезијом и поетиком књижевног стваралаштва. чини нам се да је Рајко Петров Ного остао свој и то у временима кад на свим друштвеним пољима се вреднује припадност некој групацији. О њему је покојни проф. Никола Кољевић једном рекао: “Оваквим путевима песничког стасања Рајко Петров Ного је успео у нечем што је у поезији можда најтеже: да веран свом личном гласу и лику свој случај саобрази са судбином и духовним обрасцима целе једне културе. Отуда се његове, толико лично интониране песме не доимају више као само његове, већ и као наше заједничке”.
Рајко Петров Ного, песник, есејиста и књижевни критичар. Завршио је студије књижевности у Сарајеву а магистрирао у Београду. Пише поезију, есеје, књижевне критике.
slike pesnika

Рајица Марковић

Рајица Марковић
Рођен је у Крагујевцу 8. марта 1958. године. У неспоразуму са светом од шесте године, кад му се разводе родитељи. Немирног духа одрастао на крагујевачкој калдрми, деценијски дежурни кривац и етикетирани негативац. Данас породичан човек, отац петоро деце, али у духу још увек неуклопљен у актуелне друштвене норме преживљава на маргини друштва. Поезију је писао у младости, па је запоставио због осамнаестогодишњег рада у крагујевачкој фабрици оружја. Последњих једанаест година активно пише, одужује дуг запостављеној песничкој речи. Објавио досад девет песничких књига, од  тога већину у самосталном издању.
Нико као ми и ми као нико (2001), самостално издање. 
Господар слуга (2002), самостално издање.
У лавиринтима таме (2003),самостално издање.
Чак и од мишева презренХабитус - Београд (2004).
Тајна безакоњаГалерија - Горњи Милановац (2005), 
Тужно радовање (2006), самостално издање,
Исповест броја (2007), самостално издање, 
Разбојниково јеванђеље, изабрана поезија, Кораци - Крагујевац (2009),  
Тежак венац ал је воће слаткоКораци - Крагујевац (2011).
За овог песника, како он каже: поезија је живот, а живот борба за достизање вечних идеала. Није награђиван нити је слао на наградне конкурсе ако се изузме прва награда на локалној манифестацији Дани шљиве 2010. у Страгарима.
Живи и ствара у Крагујевцу.
slike pesnika

Раде Драинац

Раде Драинац
Родио се као Радојко Јовановић 26. августа 1899. године у Трбуњу код Блаца. Основну школу завршио је у Блацу а 1911. године уписује се у гимназију у Крушевцу у којој - до почетка Првог светског рата, завршава три разреда. Године 1914. већ је на фронту, са својом војском, а 1915. повлачи се преко Косова и Метохије до Скадра и Љеша и стиже у Сан Ђовани.
У земљу се враћа 1918.године, наставља школовање, а прекида га после шестог разреда. Већ 1919.године, објављује поезију у часопису "Епоха". Збирка стихова "Модри смех" излази у Београду 1920. године са потписом Рад. Јовановић. 1922. покреће часопис "Хипнос" и објављује програм Хипнизма - први пут потписује се као Раде Драинац. У едицији Хипноса објављује књиге стихова "Воз одлази". Потом објављује низ збирки песама све до последње "Дах земље" објављене 1940. године.
Раде Драинац се сврстава међу најинтересантније српске писце између два светска рата. У првој фази његовог песничког рада најчешће је користио дванаестерац у стиху. Објавио је две песничке збирке „Модри смех“ (1920. године) и „Афродитин врт“ (1921. године). У овим збиркама доминантни су мотиви платонске еротике, пролазности и Бога.
Друга авангардна фаза његовог рада произвела је песничке збирке „Воз одлази“ (1923. године), „Лирске минијатуре“ (1926. године),  „Бандит или песник“ (1928. године) и „Банкет“ (1930. године). Ове збирке обилују мотивима путовања, дехуманизованог савременог града, словенства, муке песника на овом свету, са све прожетим црним хумором и иронијом. Експериментисао је са стиловима. Користио се метафорама, а мелодија и ритам јављају се као синтеза простора и времена.
У трећој фази свог песничког рада Драинац се све више одмицао од модернизма. У програмским радовима као што је „Књижевни фронт“ продубио је његов сукоб с надреализмом. Песничке збирке објављене 1938. године су: „Улис“ и „Човек пева“. Док је 1940. године објавио збрку „Дахом земље“.
Његова поезија састоји се од разних решења животне загонетке. Користио се јединственим начином изражавања. Риечи су му јаке, метафоре свеже, употребио је велики број дотад непознатих речи у поезији и тако на својствен начин модернизовао поезију. Са великом страшћу писао је о модерном животу и савременом свету. Његова поезија захватила је сурову животну реалност, у песмама су присутни возови и бродови који одлазе на далека путовања, опевао је мирис кафана, велике булеваре, уопште живот модерних градова. Анализом његових дела осјећа се опседнутост путовањима и велика чежња за далеким, неоткривеним пределима.
Писао је прозу у виду приповетки „Срце на пазару“, романа „Шпански зид“, путописа и фељтона „Љепоте и чуда Париза“, критика и есеја „Осврти“, књижевних полемика и политичке публицистике „Без маске“, драма „Азил за бескућнике“ и ратних дневничких записа „Црни дани“.Волео је да путује: 1927. и 1929. године био је у Француској, 1931. у Фиренци, а 1932. године у Бугарској. Мобилисан је 1941, а после слома југословенске војске злопаћења и краћег лутања враћа се у завичај, у Топлицу. Време проведено у ратној Топлици описао је у постхумно објављеној књизи "Црни дани".
Оболео је од туберкулозе - тада песничке бољке и кратко се лечио у санаторијуму на Озрену. Одатле је пребачен у Београд, где је умро 1. маја 1943. године. У рубрици место становања остало је записано - "без улице и броја стана", а у рубрици најближи сродници - није било сродника на сахрани.
slike pesnika

Раденко Настић

Раденко Настић
Рођен је у Ваљеву 1968. године. Пише, како сам песник каже, савремену поезију, пре свега, за себе, а потом за уски круг њему блиских и драгих људи. По занимању је машински инжењер са великим искуством у струци. Као поета, бојажљиво приступа сваком јавном експонирању. До сада је објавио самостално две збирке песама: „Изговарање несна“ (1996 ), „Куда ћеш?“(2009). Са својим песмама заступљен је у збирци песама „Галаксија Миљковић“(2001). Члан је Књижевне заједнице Ваљева
Скромно живи и ради у Ваљевској Каменици.
slike pesnika

Рабиндранат Тагоре

Рабиндранат Тагоре рођен је у Индији, у граду Калкути, 7. маја 1861. године у угледној браманској породици.
Допутовао је 1912. године у Енглеску и објавио збирку Гитањали, коју је сâм превео с бенгалског на енглески језик. Познати енглески песник Јејтс написао је одушевљени предговор тој књизи, која ће годину дана након тога (1913), Тагореу донети Нобелову награду. Збирка Гитањали, што у преводу значи песме даровнице, садржи песме што их је Тагоре испевао након женине и кћеркине смрти, након десетогодишњег раздобља писања бујне љубавне лирике.
Тагоре није био само песник, већ и приповедач, филозоф, комозитор, сликар, педагог, есејиста, драмски писац и преводилац. Сам је за многе своје песме компоновао музику, и оне се певају попут народних свуда где се говори бенгалским језиком, а њиме говори више од 50 милиона људи.
При другој посети Европи, Тагоре је 12. новембра 1926. године дошао и Краљевину Југославију. Прво је посетио Загреб где је одржао два предавања на енглеском језику, док је песме читао на бенгалском. Два дана касније, 14. новембра стигао је у Београд. Дводневни боравак у Београду Тагоре је почео сусретом са Станиславом Винавером, истакнутим писцем и новинаром. И већ сутрадан у листу „Време”, након дужег разговора који су имали, освануо је овакав портрет шездесетпетогодишњег песника:
„Песник је одевен у дугу црну мантију, оперважену златним везом. Он се држи мирно и тихо, говори одлично енглески са лаким егзотичним нагласком.
Понеки пут као да се дубље замисли, као да пада у екстазу. И тада, ако је реч о Индији, он готово пева, изговарајући све реч по реч. А ако је реч о Европи, он изговара брже, а његова десна рука једнако оцртава по наслону фотеље чудне шаре и потезе. Најзад, кад говори о поезији, он затвори очи испод наочара и забаци мало главу са великом седом брадом и седим коврџама...”
Оба дана боравка Рабиндраната Тагоре у Београду била су испланирана до детаља, од сусрета с новинарима до свечаних обеда, посета музејима и вечерњег предавања на Универзитету под називом „О савременој цивилизацији”. Била је то тема о којој је већ говорио у Лондону, Паризу, Бечу, Будимпешти...
Песникова прича прва је његова књига објављена 1878. године, потом следе збирке песама Млади месец и Градинар, збирке приповедака Гладно камење и Прекинуте везе, романи Дом и свет, Бродолом, те драме Цитра и Краљ тамне собе.
Нехру је, говорећи о Тагореу, рекао да је ... „он више него иједан Индијац ускладио идеале Истока и Запада проширивши основу индијског националног осећаја те да је, као и Ганди на другоме плану, навео свој народ да мисли о ширим питањима која се тичу човечанства.
Умро је 7. августа 1941. године у родној Калкути.
Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта