slike pesnika

Перси Биш Шели

Перси Биш Шели
Један од најзначајнијих песника енглеског романтизма Перси Биш Шели рођен је 4. августа 1792. године. Бунтовник против политичких, друштвених и верских стега, отишао је из Енглеске и последње године живота провео у Италији, где се 1822. утопио приликом бродолома, док је једрио. Изузетно образован, врстан познавалац филозофије, књижевности и науке, романтичарски слободоуман, борац против традиције, повластица и тираније, унео је у енглеску поезију тог времена ноту слободе и духовне смелости. У поеми “Краљица Моб” изразио је револуционарно осећање против владара, свештеника и политичара, а у “Побуни Ислама” наду у бољу будућност људског рода.
slike pesnika

Перо Зубац

Перо Зубац jе рођен у Невесињу, Херцеговина 30. маjа 1945. године. Основну школу завршио у родном месту, а експерименталну гимназиjу у Лиштици и Зрењанину. Студирао је на Филозофском факултету у Новом Саду књижевност јужнословенских народа. Члан Удружења новинара Југославије, Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Србије.
Обjавио педесет књига поезиjе, двадесет књига песама за децу, jедну књигу есеjа („Ти дани“, Стражилово, Нови Сад, 1976), књигу пародиjа на jугословенско песништво, шеснаест антологиjа jугословенског и страног песништва. На стране jезике преведено му jе седам књига (две књиге на македонски, две на албански, једна на мађарски, једна на италијански  и једна на румунски језик) а песме су му превођене на двадесет светских jезика. Налази се у десетак страних и преко триста антологиjа jугословенског песништва и песништва за децу.
Био jе главни уредник студентског листа ИНДЕКС, главни и одговорни уредник часописа за културу ПОЉА, у Новом Саду, уредник загребачке ревиjе ПОЛЕТ, уредник скопске МИСЛЕ, сарадник броjних jугословенских ревиjа, часописа и листова. Као новинар, имао jе своjе колумне и фељтоне у “Борби” (Београд), “Побjеди” (Подгорица), “Свиjету” и “Недjељи” (Сараjево), “Оку” (Загреб), “Дневнику” (Нови Сад), “Полету” (Загреб), “Раду” (Београд), “Гласу омладине” (Нови Сад), “Уни” (Сараjево), “Суботичким новинама” (Суботица)...
Обjавио jе (са Гораном Бабићем, Луком Паљетком, Владимиром Николићем) драму “Мудбол”, изведену 1968. године, позоришни комад “Вратио се Николетина” (са Драганом Jерковићем), изведен у Београду 2000. године, ТВ драму “Избацивач”, коjа jе емитована 1979. године, на ТВ Нови Сад и ТВ Београд.
Написао jе либрето за балет “Бановић Страхиња” Стевана Дивjаковића и либрето за оперу Мирослава Штаткића “Ленка Дунђерска”.
На стихове Пера Зубца компоновано jе више кантата, соло песама, ораториjума, а за стихове jе добио наjзначаjниjе награде на jугословенским фестивалима у Опатиjи, Београду, Подгорици, Нишу, Доњем Милановцу, Панчеву, Рожаjу, Никшићу.
Написао jе сценариjа за осам документарних филмова и целовечерњи филм “Центар филма” из Београда о Jовану Jовановићу Змаjу. Добио jе Златну повељу међународног Београдског фестивала документарног и краткометражног филма за сценарио филма Кароља Вицека “Пинки”.
Био jе уредник популарне сериjе класичне музике Радио — Телевизиjе Србиjе “Хармониjа сфера”, шеснаест филмова о савременим композиторима класичне музике.
За књижевни рад награђен jе значаjним jугословенским наградама као што су: “Награда пунолетства” ОК ССО Нови Сад, “Горанов виjенац”, “Горанова плакета” за књижевност за дjецу, “Jован Поповић”, “Жарко Васиљев”, Октобарска награда Новог Сада, Повеља Новог Сада, Награда ослобођења Мостара, Златна плакета града Вуковара, Велика повеља града Краљева, Награда ослобођења Кикинде, “Златна кап сунца Мостара”, “Стражилово”, “Змаjев штап”, Награда Сремских Карловаца “Павле Адамов”, Годишње награде Радио Београда, Награде “Змаjевих дечjих игара” за књижевност за децу, награда “Стара маслина” за књижевност за децу, Бар, “Гашино перо”, Лазаревац, за животно дело у књижевности за децу, “Златни кључић” Смедеревске песничке jесени за књижевност за децу, Златна чаша манифестациjе “Чаша воде са извора”, Награда ослобођења Воjводине.
Заступљен jе у читанкама и лектири у Србиjи, Хрватскоj и Босни и Херцеговини.
Обjавио jе више текстова у jугословенскоj периодици на теме из совjетске и руске уметности. Писао jе о Jесењину, Маjаковском, Пастернаку, Цветаjевоj и другима.
Песму “Мостарске кише” у преводу Ирине Чивилихине, обjавио jе московски часопис “Работница” (фебруар 1988) у тиражу од 19.750.000 примерака. Неколико његових песама преведено jе на руски jезик и обjављено у руским ревиjама. Поема “Руска варка” обjављена jе и на италиjанском jезику, у Бариjу 2001. године.
Преводи Пера Зубца песника руских воjника палих у отаџбинскоj воjни, посебно песме Захара Городиjског, обjављени су у Jугославиjи, а песма “Кад ми часи смрти постану блиски”, дуго година jе веома популарна међу младима у Jугославиjи.
Перо Зубац живи и ствара у Новом Саду.
slike pesnika

Паун Петронијевић

Паун Петронијевић
Рођен је у Рибашевини 1936. године. Писао је поезију и прозу, а бавио се новинарством. Био је дописник листа Вести (Ужице) и ревије Село (Београд). Прву песму објавио у ужичким Вестима 1953. године, а затим објављује на страницама београдске Задруге, Омладине и другим листовима и часописима. Добитник је Змајеве награде за поезију 1954. и 1956. године. Превођен је на италијански, шпански, руски и француски језик.
Разболео се 1951. године од туберкулозе и од тада се лечио на Грудном одељењу болнице у Ужицу, потом у санаторијуму у Кнез Селу у Нишу и у болници на Бежанијској Коси у Београду, где је преминуо 12. августа 1962. године.
У часопису Видици Љубивоје Ршумовић је поводом Паунове смрти записао: „Изучио је највишу школу – школу патње, годинама се селећи из санаторијума у санаторијум, живећи међу белим зидовима, лекарским рецептима, посетама два пута недељно. Умро је – не рекавши се до краја“.
Прву збирку песама Пастир тражи дно неба објавили су му његови пријатељи непосредно пред крај његовог живота. Након смрти, његова дела излазе на светлост дана, својим квалитетом добијају на вредности. Ту су збирке песама Добро лето (1974), Велико јутро (1987), Истргнут клас (2009), Оглас за душу (2010)…
У Рибашевини се у знак сећања на Пауна Петронијевића, одржава песничка манифестација Одзиви Пауну.
slike pesnika

Петар Рајин Васић


Петар Рајин Васић, новинар и публициста, рођен је 27. 6. 1941. године у Пиперцима, општина Бијељина. Вишу реалну гимназију је похађао у Брчком и Бијељини гдје је 1960. положио велику матуру. Након тога слушао је једно полугодиште педагошку групу предмета у Учитељској школи Травник гдје је положио дипломски учитељски испит. Три године је радио као учитељ у босанским селима, а потом прешао у Средњошколски ђачки дом Зеница и седам година радио као васпитач. Од 1971. па до 1978. године провео је на разним дужностима у органима општинске управе, а у периоду од 1978. до 1984. године био је на истакнутијим друштвено-политичким функцијама у Зеници. Посљедње две године живљења и рада у Зеници био је и директор Ђачког дома, од почетка септембра 1990. до краја маја 1992. године. Паралелно са педагошким и друштвеним радом бавио се и новинарством. Сарађивао је у локалном листу "Наша ријеч" и у неким стручним листовима на нивоу тадашње државе ("Мјесна заједница", Загреб и "Одбрана и заштита", Београд). Завршио је педагошку академију, студирао педагогију у Сарајеву, а новинарску диплому је стекао на Југословенском институту за новинарство у Београду. 
Када се разбуктао ратни пожар у БиХ избегао је са породицом у Београд где је био до краја 1994. године. Потом је мобилисан у Војску Републике Српске где проводи посљедњу годину рата као новинар у Источно-босанском корпусу. Одатле се јављао и као дописник „Политике експрес“ и „Екстра магазина“.
У Брчко се доселио почетком 1996. године одакле је наставио да ради за листове "Екстра магазин", Бијељина, "Наша борба",  Београд и "Ослобођење",  Бањалука. Једно вријеме радио је и као фоторепортер "Брчанских погледа". Објављивао је и краће књижевне форме, сатиричог и приповедачког жанра. Песме пише одувек али их је стидљиво саопштава другима. Ово је један од првих његових покушаја представљања своје поезије јавности. 
Коаутор је више књига о Брчком и Брчком Дистрикту Босне и Херцеговине:"Брчко-хроника супервизије", 1999. године, "Брчко дистрикт БиХ - Будућност је почела", 2003. године, "Будућност је почела", и још неколико заједничких књига, а своју прву ауторску књигу „Супервизор“ промовисао је петог марта 2010. године, на десету годишњицу проглашења Коначне арбитражне одлуке о Брчком. 
Покренуо је и уређивао билтен Владе Дистрикта "Мост 2000" који је излазио редовно од октобра 2000. године до октобра 2003. године.
Суоснивач је, а сада и председник, Удружења за његовање српског културно-историјског насљеђа "Баштинар" Брчко и члан редакције истоименог часописа (Баштинар) који излази два пута годишње.
slike pesnika

Пабло Неруда

pablo-neruda-biografija
Пабло Неруда рођен је 12. јула 1904. године у граду Перал у Чилеу кao Рикардо Нефтали Рејес. Свој литерарни псеудоним Неруда, који је касније прихватио као лично име, преузео је од имена чешког песника и писца Јана Неруде.
Почео је да пише веома рано. У деветнаестој години (1923) објавио је своју прву књигу поезије „Сутони“, а већ у двадесетој и другу под називом „Двадесет поема о љубави и једна песма без наде“.  Студирао је француски језик и педагогију. Шпански грађански рат и смрт свога пријатеља Федерика Гарсије Лорке на њега оставља неизбрисив траг. Прикључује се револуционарном покрету и тада пише песме са револуционарно-социјалном тематиком.
Од 1927. до 1935.године ради при Чилеанском конзулату, а од 1939. до 1940. године је конзул у Паризу, а након тога у Мексику до 1943. године. Враћа се у родни Чиле 1945. године и постаје сенатор. Због неслагања са тадашњим председником Чилеа бива прогоњен. Успева да побегне у Европу, где је боравио у разним земљама. У Чиле се враћа 1952. године где живи до своје смрти. Објавио је још десетак књига поезије.
Добитник је Нобелове награде за књижевност 1971. године.
Умро је 23. септембра 1973. године. Много година касније откривено је да је Неруда убијен.
Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта