slike pesnika

Иван Буњин

Иван Буњин
Рођен је у Вороњежу, 22. октобра 1870. године. Био је песник, романописац и новелиста. Буњин је почео рано да пише. Писао је огледе, скице, стихове. Прилично брзо обратила је на њега пажњу и критика. 1903. године за књигу песама Листопад и превод Песме о Хијавати Лонгефлуа, Буњину је први пут била додељена престижна Пушкинова награда, коју је касније добио још два пута. 1909. године Буњин је бо изабран за академика у области лепе књижевности, поставши најмлађи академик Руске империје. Индивидуалиста је, оплакује пропадање племићког света, тражи и култивише лепоту, а руско село након 1905. године гледа само у мрачним бојама. Сам је сматрао да је његова популарност започела објављивањем приче Село, у којој је писац представио савремено село без сваких улепшавања. Ова књига коју је сам аутор назвао беспоштедном била је примљена не међу свим његовим савременицима, али касније се испоставила пророчком. 1917. године у Русији се десила револуција, уништивши онај свет који је био тако драг руском писцу. Буњин је напустио Москву 1918. године, живео на југу Русије, који је прелазио из руку белих у руке црвених и обратно, и две године касније емигрирао је прво на Балкан, затим у Француску.
Први је Рус који је добио Нобелову нагаду за књижевност - 1933. године.
Умро је у Паризу, 8. новембра 1953. године.

Најпознатија дела: (прочитај више)
Господин из Сан Франциска (1915)
Митјина љубав (1924)
Проклети дани (1925-1926)
Живот Арсењева (1927-1933)
Тамни дрвореди (1938-1946)
slike pesnika

Ирена Бодић

Ирена Бодић (девојачко Јозо) рођена је 8. јуна 1959. године у Тителу, или, како она воли да каже – на салашу поред Тисе испод Тителског брега.  Њен отац се, трбухом за крухом, као шесто дете у својој породици, често селио, али се скрасио у Зрењанину где је Ирена завршила  основну и средњу школу.
Књижевност и сликарство воли од како зна за себе, а такође и слика и пише поезију од ране младости. Но, како живот не бира где ће духовност да станује, а Ирена Бодић живећи у малим срединама где су песници и сликари, у најбољем случају, чудни људи, она своју пасију скрива од околине, па чак и од најближих. Тек са појавом интернета и друштвених мрежа, осмелила се да своју поетику подели са другима. Несигурна и неповерљива није давала значаја појединим повољним критикама све док јој песме нису објављене у часопису Суштина поетике.
Живи у Жабљу као домаћица, али све смелије своје снове претаче у стихове искрене до бола и слике равнице.
slike pesnika

Зорица Савић

Зорица Савић
Рођена је 27. априла 1967. године у Нишу где и сада живи. Завршила је Учитељски факултет и повремено ради као учитељица. Поезију пише још од ране младости, али је врло ретко објављивала.
Такође бави се и сликарством.

slike pesnika

Жак Превер

Жак Превер рођен је 4. фебруара 1900. године у Нејиу на Сени, париском предграђу на ивици Болоњске шуме. Анархиста, одметник и сањар, Превер у својој хуморној и хуманистички ангажованој лирској поезији говори о животу у различитим његовим аспектима.
Од 1925. до 1928. године често је сарађивао са надреалистима, а узрок престанка сарадње је свађа са Андре Бретоном. Од 1930. године са својим млађим братом Пијером ствара неколико филмова и у њима учествује као  сценариста, глумац и асистент редитеља, а касније пише сценарија за Реноара, Карнера, Гремијона, Кајата, Отар Лару и друге. Касније је писао и за кабаре и авангардне позориштне групе. Сарађивао је и са композитором Жозефом Козмом и позориштном групом „Октобар“.
 Својеврстан моралиста и критичар друштва, Превер указује на још увек могуће просторе човекове среће коју малограђани, клерикалци, милитаристи и политичари стално угрожавају. Назван је и "песником Париза".
Његова прва збирка песама „Речи“ из 1945. достигла је невероватан успех, који се поредио са Виктором Игоом.
Његове најпознатије песме су Барбара, Увело лишће, Деца се воле, Старо вино, Та љубав, Башта и друге. Објавио је једанаест збирки песама.
Умро је 11. априла 1977. године.
slike pesnika

Жак Брел

Жак Брел рођен је 8. априла 1929. године у Схарбеку у Белгији. Био је кантаутор и шансоњер. Певачку каријеру започео је у француским кафеима. Његове песме, најчешће пуне оштре сатире, постале су веома популарне у Европи, а историја шансоне је незамислива без класика попут: Не остављај ме, Кад немамо ништа осим љубави, Амстердам, Жожо, Долазим!, и др...
Брел није само певао своје шансоне, већ их је дубоко емотивно проживљавао. Свака његова песма била је дубоко проживљено емотивно искуство, о чему је певао без увијања и лажног срама, дајући комплетног себе публици којој се обраћа, а то је она у то време знала да цени. Често се обрушавао на малограђанштину, и бројне предрасуде које је она имала, ипак је љубав, као снага која покреће свет, била тема већине његових песама.
Глумио је и режирао бројне филмове од 1967. до 1973. године.
Умро је 9. октобра 1978. године у Бобињију у Француској.
Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта