slike pesnika

Војислав Илић

vojislav-ilic-biografija-poezija
Војислав Илић je рођен у Београду 14. априла 1862. године. Песник, син песника Јована Илића, Војислав је проживео кратак и тежак живот. Болешљив још од детињства, он је слабо марио за учење. Школу је напустио после трећег разреда гимназије због слабог успеха. Касније је на своју руку похађао предавања у Великој школи, активно учествовао у књижевном и политичком животу студентске омладине, али испите није полагао. Његовом образовању је помогло што му је дом био стециште књижевника и песника. Ту је упознао Ђуру Јакшића, те се касније и оженио једном од Јакшићевих кћери.
У животу у многоме је делио судбину других писаца свог времена. Иако је писао кратко време, свега петнаестак година, оставио је обимно и разноврсно дело. За живота је објавио три збирке песама (1887, 1889, 1892), којима треба додати велики број песама расутих по часописима и заосталих у рукопису. Неколико слабих прозних покушаја показују да је Војислав, слично Бранку и Змају, био првенствено песник, да је умео добро писати само у стиху.
Илић је у српском песништву извршио одлучан раскид с романтизмом. У неким песмама он је био гласник напредних идеја свог доба, оштар критичар друштвених и политичких изопачености. Али, његова поезија, гледана у целини, супротна је духу тенденциозне књижевности за коју се залагао програмски реализам. Својим естетизомом и формализмом Илић је отворио пут друкчијој поезији, поезији којој је подједнако страна оријентација реалиста на обичну стварност и захтеви идеолога за укључивање књижевности у друштвене и политичке борбе, поезији у којој је најважнији моменат брига за саму себе, за своје властито уметничко биће.
Умро је у Београду 21. јануара 1894. године.
slike pesnika

Владислав Петковић Дис

Владислав Петковић Дис је рођен 10. марта 1880. године у Заблаћу код Чачка, као девето од тринаесторо деце Марије и Димитрија Петковића. После смрти његовог оца, имање ове имућне породице убрзо почиње да нестаје. Димитрије Петковић је после смрти оставио тако велике дугове, да му је сва имовина отишла на добош. Недуго потом умире и песникова мајка и млади Дис остаје са браћом и сестрама у Заблаћу, где завршава основну школу. По завршетку основне школе уписује гимназију у Чачку, а у седмом разреду, 1897. године, школовање наставља у гимназији у Зајечару. Познато је да је два пута безуспешно покушавао да положи матуру.
Прво запослење је имао у Прлити крај Зајечара као привремени учитељ. У том периоду настале су песме које ће се први пут појавити у часописима 1903. године, по његовом преласку у Београд, а потписане латиничним псеудонимом DIS, средњи слог његовог имена.
Убрзо по доласку у Београд упознаје Симу Пандуровића, са којим ће у наредних десетак година бити близак пријатељ и сарадник на уређивању часописа „Књижевна недеља“. Пријатељи су делили и неспутани боемски живот у Скадарлији и Позоришној кафани. Пандуровић описује Диса као човека који је „тежио за независним и слободним животом, а не чиновничком каријером“, додајући да је био „слабог физичког састава, блед, анемичан“, да је „пио умерено“, и био „врло осетљив, танких нерава“. Овом песничком боемском кругу припадао је и Антун Густав Матош.
У Позоришну кафану често је навраћао и комедиограф Бранислав Нушић, који је посредовао да Дис добије прво запослење у Београду. Често је мењао запослење, тако да је на крају напустио стално запослење и живео од коректура, сарадње по дневним листовима и малих хонорара.
Дисов кафански начин живота изменио се после венчања са Христином, Тинком, младом и лепом поштанском службеницом. Венчали су се 1911. године у цркви Светог Марка. Дис је тада имао тридесет и једну, а Тинка деветнаест година. У браку су имали кћер Гордану и сина Мутимира.
Година 1911. за Диса је била значајна из још једног разлога – он, о свом трошку и уз помоћ пријатеља објављује своју прву збирку песама „Утопљене душе“. Најутицајнији критичар тог времена Јован Скерлић, оштро је напао Дисову поезију. Имајући у виду Скерлићеву критичарску концепцију и његове вредносне ставове, не чуди што је оштро напао ову књигу и у њој видео парадигму једне читаве нове уметности, и преко ње се обрачунао са новим схватањима. Међутим, убрзо су се јавили они гласови који су се супротставили таквом мишљењу (Светислав Стефановић, Станислав Винавер, Исидора Секулић), бранећи Диса као песника који је у српску поезију увео модерну поетику, у великој мери претечу авангардних превирања која ће код нас узети маха непосредно након Првог светског рата.
Године 1913. пријатељ Риста Одавић, који је био веома активан у политичком и јавном животу Србије, предлаже Диса за годишњу награду Српске краљевске академије која се додељује сиромашним писцима, и он добија деветсто шездесет динара у злату. Исте године Дис објављује своју другу збирку песама „Ми чекамо цара“. Дворска канцеларија је за њено штампање издвојила петсто динара. Наредне године излази друго издање ове збирке.
Чим је почео Велики рат Дис је супругу и децу одвео код родбине у Чачак, а он са још три брата креће у албанско-крфску агонију. Са Крфа је због лошег здравственог стања пребачен у Француску на опоравак. Једног пријатеља који је остао на Крфу, овластио је да његовој супрузи Тинки и деци шаље новац. Кад је с јесени 1916. године добио писмо од Тинке, у коме га обавештава да никакав новац није примила, Дис одлучује да крене на Крф. 30. маја 1917. године у шест сати ујутро, аустрогарски сумарен У4 напао је наоружани француски пароброд „Италија“ у Јонском мору и он је почео да тоне. Дис је помогао путницима да се укрцају у чамце за спасавње. Он је ушао у последњи чамац, који је убрзо нестао у вртлозима Јонског мора.
slike pesnika

Владимир Набоков

Владимир Набоков рођен је у Санкт Петербургу 22. априла 1899. године. Био је руско-амерички књижевник.
Емигрирао је у Берлин 1919. године где је, након студија у Енглеској, деловао као књижевник, спортски инструктор, преводилац и новинар. У САД одлази 1940, године где живи пишући на енглеском језику. Под утицајем класичне руске и модерне европске књижевности пише романе у којима уз обиље фантазије и хумора супротставља традиционални и модерни систем вредности.
Умро је у Монтреу 2. јула 1977. године.
slike pesnika

Владимир Мајаковски

Владимир Мајаковски рођен је у Багдадију поред Кутаиса 19. јула 1893. године. Био је руски књижевник. Пошао је у сликарску школу, био затворен због социјалистичке агитације, одушевљено прихватио Октобарску револуцију и ставио у њену службу свој песнички и сликарски таленат. Песнички рад почео је као футуриста, стојећи уједно на челу тога покрета. Настојао је да створи нову поезију која би одговарала урбаном а затим и револуционарном раздобљу историје Русије и човечанства. Уводи у поезију вулгаризме, жаргонске речи, намерно грубе антиестетизме, ствара властите кованице, служи се врло често игром речи, дотада непознатим метафорама, а посебно воли хиперболе.
Разбија традиционалну ритмичку структуру стиха и ствара нови, у графичком слогу "степенасти" стих, који посебно погодује ставу реторичког песника који се директно обраћа великом аудиторијуму. Смисао такве поезије одводи га директно на револуционарну трибину, митинг. Експерименталну лирику следе велике лирске поеме монолошког типа "Облак у панталонама", "Рат и свет", "Човек". Стављајући поезију свесно у службу револуције пише агитацијске песме ("Леви марш"), сценско дело на тему револуције с библијским мотивима "Мистерија Буфо".
Својим делом извршио је велики утицај на развој совјетске поезије, а деловао је и на песнике изван СССР (Арагон, Бехер, Вапцаров и др.)
Извршио је самоубиство у Москви 14. априла 1930.године.
slike pesnika

Владимир Јагличић

Владимир Јагличић рођен је у Крагујевцу 1961. године. Српски је приповедач, песник, критичар и преводилац. Објавио је двадесет збирки поезије и тридесет књига превода. Један је од најистакнутијих савремених српских песника.
Саставио је Антологију новијег српског песништва – Када будемо трава (1998), а Српска књижевна задруга објавила му је Антологију руске поезије 18. и 19. века (1994). Теме које га занимају крећу се од појава урбаног живота до митског, од провинцијалне реалности до престоног духа, од предметне стварности до оностраног устројства...
Живи и ствара у Крагујевцу.
Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта