slike pesnika

Божидар Шујица

Божидар Шујица рођен је 1936. године у Косову Пољу. Матурирао је у крагујевачкој Гимназији 1956. године, а дипломирао упоредну књижевност на Филолошком факултету у Београду 1961. године. Поред поезије бави се и књижевном критиком. Заступљен је у антологијама српске, југословенске и светске поезије.
Живи и ради у Београду.


КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ

Преступне ноћи (1961), Време и темељи (1966), Срџба (1973), Ура, уран (1975), Кањон (1979), Изгледи за сутра (1984), Ивице, ожиљци (1991), Изабране и нове песме (1995), Најлепше песме Божидара Шујице (2004), Крв драгог камена (2009)
slike pesnika

Божидар Стојадиновић

Божидар Стојадиновић рођен је 7. новембра 1895. године у Свилајнцу. Својим невеликим књижевним опусом скренуо је пажњу на себе чињеницом да су од петнаест његових песама објављених у часопису Мисао (часопис су 1919. године покренули Велимир Живојиновић Масука, Сима Пандуровић и Милорад Јанковић), седам ушле у познату Антологију најновије лирике овог часописа. Као песник се појавио у дневним новинама Штампа, 1911. године, као шеснаестогодишњак. На почетку Великог рата, из Ђачке чете у Скопљу, 1915. године излази као ђак-поднаредник и одмах ступа у Дринску дивизију. Због тешке контузије и повреде плућа у борбама био је ослобођен војне обавезе и послат на студије књижевности у Француску 1918. године, а завршава их 1922. године, и мада већ тешко болестан ступа у службу у школи у Горњем Милановцу, али је службовао само десет дана и већ јако болестан и изнемогао са туберкулозом плућа и грла бива смештен у санаторијум у Нишу.Песме му се налазе у двема послератним антологијама: Антологији најновије лирике (1921; 1926) и Антологији српскохрватске послератне лирике. Објавио је једну збирку песама Самом себи (1921) која садржи свега двадесет пет песама.
Умро је у малој собици на Чубури 10. октобра 1923. године. 
• Из књижевне заоставштине Божидара Стојадиновића, НБ

slike pesnika

Божидар Ковачевић

 bozidar-kovacevic
Божидар Ковачевић рођен је 26. августа 1902. године у Студеници. Био је познати и признати српски књижевник између два светска рата, превасходно песник али и приповедач, есејиста, књижевни историчар. Први радови су му објављени у Политици са 17 година, под псеудонимом. Касније  приче, есеји, новеле и приповетке су објављиване у тадашњој периодичној штампи.
Потиче из чиновничке породице, као тек рођена беба је донесен у Београд, где је завршио основну школу и III мушку гимназију. Студирао је југословенску и светску књижевност на Филозофском факултету у Београду. Као стипендиста француске владе провео је годину дана на Сорбони у Паризу, студирајући француску и руску књижевност, руску историју, социологију. Радио је и као писар - дневничар Народне скупштине Краљевине Југославије и професор II мушке гимназије у Београду. Био је васпитач престолонаследника Петра II Карађорђевића. Радио је и као референт за књижевност и ликовне уметности  у Министарстрву просвете, као научни сарадник Института књижевности, управник Архива САНУ, а водио је и библиотеку САНУ. Уређивао је најцењенији српски часопис Српски књижевни гласник све до бомбардовања Београда 06. 04. 1941, а одмах после рата је уређивао часопис Наша књижевност.
Преводио је са неколико светских језика и његови препеви поезије су посебне лепоте.
За време окупације био је у логору на Бањици зато што је 13. 08. 1941. одбио да потпише Апел српском народу.
Песнички опус Божидара Ковачевића је значајан. Прва збирка Алфе мојих душа је штампана 1922. Као истакнути песник између два рата запажен је по теоријско програмском тексту Бој Аполонов с Марсијем - Прилог проучавању нашег песништва.  Такође је био и цењен као књижевни критичар. Аутор је запажених студија из историје књижевности.
Његова дела су проткана благом архаичношћу српског језика и тако нам изражајније сликају атмосферу и време у којем су живели његови ликови у приповеткама, а и песме имају благи архаични тон, речи које плене богатством и лепотом израза. Његови први критичари истичу његову песничку самосвојност, без или са врло мало утицаја разних песничких и књижевних школа.
Његова дела, песме и проза, превођена су на: бугарски, чешки, енглески, мађарски, немачки, руски, словачки и словеначки језик, а компоноване су и песме: Мене је мајка родила и Док улица спи.
Бoжидар Ковачевић  се веома интензивно бавио истраживањем живота личности  из српске прошлости које су оставиле траг у књижевности и култури, а пале су у заборав. Написао је и књигу о својим истраживањима, а доста података је остало као архивска грађа, као драгоцени подаци који сежу и у почетак XV века и подстицајни су за будуће истраживаче.
Умро је у Београду 21. маја 1990. године.
slike pesnika

Бертолт Брехт

Бертолт Брехт рођен је у Аугсбургу (Баварска) 1898. године у буржоаској породици. Прве своје текстове је објавио 1914. године за време студија филозофије и медицине.
Године 1924. године придружио се Немачком театру у Берлину (Deutsches Theater) и упознао глумицу Хелену Вајгл. Писао је политичке драме. Велики успех је постигао 1928.године када је написао Оперу за три гроша (музику је компоновао Курт Вајл), један од највећих музичких успеха у доба Вајмарске републике.
Оженио се са Хеленом Вајгл и постао марксиста. Јачање нацизма у Немачкој, где су његова дела забрањена и спаљивана, натерала су га да оде у егзил 1933. године. Прошао је Европу (Данска, Финска, Русија), пре него што је стигао у САД, у Калифорнију. Због марксистичких идеја, напустио је САД 1947.године. Током овог периода, написао је доста драма, укључујући Галилејев живот, Мајка храброст и њена деца, Задрживи успон Артура Уија, Кавкаски круг кредом и Мали органон за театар где је теоријски образложио своје схватање театра.
Дефинитивно се настанио у Источном Берлину 1949. године, где је био управник Берлинер ансамбла. Представе су илустровале његове социјалистичке идеје. Основао је марксистички покрет Епски театар. Подржавао је диктаторски режим Валтера Улбрихта и цинично поручио критичарима: Ако народ лоше мисли, промените народ!. Постао је омиљена личност режима у Источној Немачкој и додељена му је Лењинова награда за мир 1955.године.
Умро је од инфаркта у Берлину 14. августа 1956.године.
slike pesnika

Борис Тановић

 Борис Тановић, рођен је 18. јула 1997. године у ужицу. пише поезију и прозу. У средњошколским данима активно се бавио новинарством. Од септембра 2014. до јуна 2016. године био је уредник Гимназијалца, часописа ученика Ужичке гимназије.
Песничке узоре налази у Бродском, Пастернаку, Мандељштаму, Миљковићу. Учествовао на разним књижевним манифестацијама. Студент је Филолошког факултета Универзитета у Београду, смер Српска књижевност и језик.
Септембра 2016. објавио је дебитантску збирку песама Веслање по сувом.
Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта