Свакодневним скоковима мења пленере своје.
Једним потезом све врбе обоји у тамнозлатно,
А јавор одједном сав је жуто-црвене боје.
Чак и када хоризонт буде јој небескоплави,
Она у трену уме да дода врло тамне боје
И проспе кишне капи, а ником да не јави,
Зато, с јесени под руком нек вам амрели стоје.
Поља и отаве боји широким покретима,
Уметне клин тек никле тамнозелене ражи,
А све закити црвеним глоговим плодовима
И над челичном реком сунцем које смирај тражи.
•С руског препевао Анђелко Заблаћански
