И љуби твоје косе нежне.
А пахуље снежне
Кô бели славуји
Кроз даљине свете,
Безнадежне,
Немо некуд лете...
— Снови су ми опет
Непобедне чете!
Идем са неба и Бога да скинем!
И ја морам с њима
Ноћас да погинем,
Драго моје дете!...
Ранко Младеновић – ИСПОВЕСТ У ОВОЈ СТРОФИ
И љуби твоје косе нежне.
А пахуље снежне
Кô бели славуји
Кроз даљине свете,
Безнадежне,
Немо некуд лете...
— Снови су ми опет
Непобедне чете!
Идем са неба и Бога да скинем!
И ја морам с њима
Ноћас да погинем,
Драго моје дете!...
