Ранко Младеновић – ИСПОВЕСТ У ОВОЈ СТРОФИ

Ноћ струји
И љуби твоје косе нежне.

А пахуље снежне
Кô бели славуји
Кроз даљине свете,
Безнадежне,
Немо некуд лете...

— Снови су ми опет
Непобедне чете!

Идем са неба и Бога да скинем!

И ја морам с њима
Ноћас да погинем,

Драго моје дете!...

Ранко Младеновић

Facebook Twitter Linkedin Pinterest
ПОДЕЛИТЕ НАЈЛЕПШУ ПОЕЗИЈУ

Претходно Следеће

Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.