— Ти ћеш до хиљаду да жмуриш!
Само да жмуриш,
немој сојке да јуриш!
И ја жмурио,
жмурио, жмурио,
до хиљаду жмурио.
Па их тражио,
тражио, тражио,
до пет хиљада тражио.
После много година,
гле, како време лети —
ја се сетих!!!
Намерно се изгубили
и тамо негде се љубили,
љубили, љубили,
до сто хиљада се љубили!
* * *
Још их тражим!
Ено их!
За њима трчи неко!
Трчи и виче:
— СТАНИТЕ, БАКО, ДЕКО!
