С њом си рођен, с њом постојиш.
И брдо, ваљда, имаш,
и какву-такву равницу,
и шаку пчела —
да се са звездама ројиш.
Твоја звезда Будалица
чека те код Северњаче.
Ти кренуо преко брда,
збунила те измаглица,
вратио се, она плаче.
А могло се звезди рећи,
све летећи, треперећи:
Имам небо,
имам крилце,
ево мене, Будалице!
Где све стигну твоје пчеле,
оне мрве од живота!
Грачаницу, Милешеву и Анђеле
одавно су надлетеле,
а ти једва
преко плота.
Знам да имаш своју птицу.
Птица има своје птиће.
Иди с њима,
све остави!
Нађи своју Будалицу;
види тачно где то свиће,
па нам јави.
Попиј мало птичјег млека,
па полети!
За тобом ће твоја пчела зујалица.
Ако не смеш,
ја ћу рећи
оној звезди
што те чека —
да је стварно
БУДАЛИЦА!
