Ено пчеле
и још једне пчеле,
и још пуно
и сто пута пуно,
из кошнице
у другу се селе;
гле, матицу
нисам израчуно.
А она је
Сунчево чељаде.
Нико не зна
кад је долетела.
Од ње људи
учили да раде,
да се роје,
ко што чини пчела.
Тако је било,
пчеле ми!
Мошо Одаловић – СУНЧЕВО ЧЕЉАДЕ
