у твојој гарсоњери кафу смо пили
на столу није било цвијеће
ту су књиге и папири снили.
Пијем кафу и слушам те
а ти отворио душу
причаш о почетку рата и да су ти палили књиге
а не спомињеш да су ти спалили кућу.
Адреса становања воз бјеше
на релацији Београд – Бар.
и док ти живот лати креше
торба и ти усамљен пар.
Причаш, срео си Брегу
питао те треба ли ти ишта
погледао си га бледо
и рекао: „Не треба ништа.“
И баш кад си губио наду
обрео си се у Новом Саду
удомише те добре лале
у кутку гарсоњере мале.
(Из књиге поезије Пробуђене риме)
