Између стварности моје и твоје
Само је простор и мирис пун маште.
Ти сањаш бистри ваздух на врх планине,
Ја сањам коњанике у јуришу кроз пољане.
Празнина између стварности наше
Мистерија је која крије енигме,
И све што видимо голим оком у тој празнини
Именујемо садржајем да се не би изгубили.
Све радимо да попунимо духовне празнине,
Неко се у један пољубац пун страсти занесе
Па уснама врелим излијечи снове тешке,
А неко од тог истог пољупца меденог,
Пакује кофере и на путеве иде,
Далеко, далеко од усана што му снове лијече.
