Сунце се као лимун сакрило иза облака,
Пререзало га ножем да пукне као балон водени,
Просула се течност што се сливала по нашим образима
Док смо грицкали усне и мрсили косе са прстима.
Мокри до голе коже од јаке кише и од врућег љета,
Сви се крили испод кровова док смо ми трчали по шеталиштима.
Пролазни тренуци - мир, дуга шетња и тишина пуна слова,
Данас, кад мислим о срећи – схватам шта је самоћа.
