Не падајте, не падајте кише,
Од вас нам бјеже студенткиње лијепе,
Ми нисмо Енглези, нит’ желимо бити,
Ал’ кишобрани су за студенте скупи.
Ено тамо десно нека црнка хода,
О нечему мисли, о нечему сања,
Боже, како дивно ногицама крочи,
Ко би осим мене мог’о тај корак да испрати?!...
Ено тамо лијево неке двије плавке,
Договарају сусрет са два друга црна,
У очима им страсти пламте,
А осмјех им открива пун провода сусрет.
Не падајте кише, не падајте више,
Од вас нам бјеже студенткиње лијепе,
А Стево и ја у беспарици често
Кишобрана толико да купимо немамо.
