Нека имају преведност моје ријечи сада
У овој суморној, пепељастој ноћи,
У којој свака звијезда у моје очи пада
Док велико небо гуши моје мале груди.
Признајем, ја рођен сам грешан,
Пред Богом ништаван и мален,
Мали човечуљак што улицама шета,
Одрасло дијете што за миран сан не зна.
Не тражим од Бога ни ситан комад хлеба,
Не тражим ни парче опроштаја за своје гријехе,
Не молим се, нити падам на кољена
Да чујем Ријеч што спржила би тијело моје.
Тражим само слово да оправда истину скривену,
Истину која се крије као дјечак иза завјесе,
Јер ако историју пишу побједници дрски,
Сасвим је јасно да смо сви обични губитници.
У овој суморној, пепељастој ноћи,
У којој свака звијезда као огњиште гори
На хоризонтима ђе се ноћ са даном бори.
