(Цвети)
Небеским ореолом опасан,
Божији син, Исус из Назарета,
Ујаха у Јерусалим као Принц мира,
Ношен снагом благословеног магарета,
Јер све што на Земљи битише и клија,
Све што покров од сунца угреје,
Радосно кличе и чека благослов
Од мироносца венца и цара Јудеје.
Обасуше га цвећем и палминим приперцима,
Као о јеврејском празнику Сукот,
Дочекаше га молитвом и повицима,
Снажно и весело како се дочекује цар Свети,
И овај се благодатни дан празнује
Као последњи царски улазак у Јерусалим,
Као радосни пројав Васкрса и Цвети.
И гле, би како Захарија провиди:
,,Радуј се много, кћери сионска,
подвикуј, кћери јерусалимска...“
Долази Господ праћен песмом звона,
И од њега уплаши се сва власт римска,
Мисливши да ће убити небеског Цара,
Ако га изведу пред суд Синедриона.
А слава је Његова крунисана цвећем,
Смрт Његова је исходишна успењем,
Голгота је пут љубави, жртве и спасења,
А то су издаја, суд, клевета и ране,
Вечни живот се добија распећем,
Јер, без страдања оне неће бити извидане,
А без смрти земаљске нема ни Васкрсења.
2019.
