Кажеш ми
Твоја лепота расте изван баште
Бојим се нечистих што на
твојим латицама њишу стих
Ти ниси од овог света
Бирам да волим своје илузије
Нисам дивљи цвет
Твој сам роб
Ти ланци нису од познатих легура
Па их именујем невидљивим
Ценим да оно што ниси додирнуо
Не треба никада ни да спознаш
Кажеш ми
Знам те откад си била дете
Увек си патила радосно
Мислио сам како ниси заслужила
Све те неправде под небом
Твој терет нисам умео да понесем
Невешто пониреш у злаћане салве
Чељусти непознатих светова
Мислећи да су речи моје
Бајање вавилонских градитеља
Не трудећи се да разумеш
Зашто пропадају сви покушаји
Да се међу нама сруши стварност
Кажеш
Не знам зашто сам те позвао
Можда сам само желео да
Умирим савест што никад
Нисам умео да те загрлим
А хтео сам
Нас двоје нисмо пробали
Љубав и поглед под звездама
Неко одгоре зна зашто
Сачувај извињења за нека
Боља времена
Невремена не примају кајања
