У дрвореду тихом жутих кестенова
иде наша топла света Илузија.
Да ли је сфинга и златна копита носи,
те јој гори муњина у коси,
и чарапе има свилене?
Ох! Тко то зна?
У дрвореду тихом жутих кестенова
иде света наша Илузија.
Задњи цврче цврчци и мјесец се прољетно смије,
и облаци сребрно звоне, ко титрави плесачи.
Иза обриса мрких градске гомиле кућа
котрља се небом златни скупоцјени диск.
У сребрним нитима прска мјесечев зелени вриск.
И једно дијете црвен фењер носи.
