Дивна, добра, стара општа места,
Што навру увек када се годишња доба мењају –
Радосно пролеће, врелина лета, време наготе и додира,
Сетни јесењи предели када се мисли о пролазности,
Зимски снегови и топлота у затвореним собама.
Дивна, добра, стара општа места,
Што трајете дуже од времена, што нас чекате
као свежи мирис мора на изненадној окуци у брдима,
На крају узалудних трагања за новим речима
И новим значењима која никако да искрсну.
Дивна, добра, стара општа места,
Сан који се дуго нисмо усуђивали да сањамо,
Млака киша у крошњама јесењег дрвећа
И велике очи веверице, сувише лепе
Да би се могле описати друкчије до општим местима.
Дивна, добра, стара општа места,
Будите са нама док живимо
И огрејте нас са оно мало лепоте
Што је скривена у вама као тиха жар
У давно угаслом пепелу. И не остављајте нас
На милост и немилост пренемагањима краткотрајних песника.
