и већ се загрева Змај-Јовина:
свећица сенке по зиду баца,
дрхтава од жудних пољубаца.
Свет се само на страсти свео.
На додир коже, на уздах врео.
Од Чежње сам твоје посве лака,
док носиш ме преко басамака.
Љубав се из лампе чаробне вине
на поприште везене постељине,
где у загрљај Жеља се слива,
и трен од двоје кад једно бива...
Стопљени, тако, у Једно Биће,
дуго смирујемо лептириће...
