Слободно ми пиши,
залепи на коверат маркицу:
лизни је. Не диши...
Замисли осмех на моме лицу.
Замисли како читам:
слова и речи теку.
Замисли ветра ритам.
Фрушку. Славуја. Реку.
Замисли: трепери липа,
стихом обавијена.
А твоје перо сипа
у писмо слова шарена.
Ја – читам у кухињи.
На столу – за двоје вечера.
Обома се чини:
мирише са твога пера,
у чаши вино цакли.
На тацници колачи.
Писмом смо се помакли...
А то нешто значи.
Озариће око и чело
овај дан, после јуче:
поштар ми писмо бело
спушта у сандуче.
