Сањам о једном Божјем дару
Што већ јесте руска судбина,
Стојим на Тверском булевару¹,
Себи кажем то је истина.
Плавичаста, скоро је бледа
Легенда у магли кô птица.
Пушкине! Особени, пун једа
Ти тад – ја сад сам пропалица.
Ал' твоји дивотни проводи,
Не укаљаше образе твоје.
Ливен у бронзи – кô у води
Чисти си понос земље своје.
Пред тобом стојим кô на причести,
Одговарам на питање твоје –
Срећан мрем при чистој свести,
Само да судбе наше се споје.
Али на прогон сам осуђен
И да певам још дуго, јако.
Ширином степе у песми слуђен,
Да будем кô ти – не кô свако.
•С руског препевао Анђелко Заблаћански
(Из књиге Од Пушкина до Капустина, 2019)
(Из књиге Од Пушкина до Капустина, 2019)
¹ Један од главних булевара у Москви. На њему је Пушкинов бронзани споменик.
