
Наталија Војимировић је рођена у Београду 1971. године. Прву љубав, новинарство, заменила је поезијом коју пише од гимназијских дана. Сарадник је многих уметничких портала, а на свом блогу, објављује поезију, колумне, слике са догађаја попут сајма књига, рецензије, фотографије са изложби и критике.
Аутор је збирки песама „Град“ (2016), „Сенке на зиду“ (Расковник, 2017), кратких прича „Сава Мала и друге приче“, (Просвета, 2018) и романа „Тајна златног ланчића“ (2020).
Зборници: „Папуче од маховине“, путопис „Корак исписан пером” у издању „Звездане Прашине, зборник кратких прича „Невидљива паучина“, издавачке куће „Алма“. алманах „Нова поетика „Рамски сутони“, библиотеке „Вук Караџић“ Велико Градиште, „Поеозофија” код професора Станивука, „Неказано“ – мећународног Удружења књижевника Црна Гора Бар.
Била је члан књижевног салона „Слободан Марковић – Либеро Маркони 10 година, чији је оснивач.супруга Слободана Марковића, Ксенија Шукуљевић - Марковић кустос позоришног музеја, театролог и књижевник. У салону је организовала бројне промоције и изложбе.
Води поетско-драмску радионицу „Реч” – у МЗ „Липов Лад“ у Булевару краља Александра у Београду. Аутор је изложбе фотографија „Путевима римских царева” (2021) у организацији Библиотеке града Беогарада и библиотеке „Бранко Миљковић” која је посвећена завичајним лепотама Ђердапске клисуре.
Живи и ради у Београду.
(13. марта 2023)