Све што је некада
постојало, одавно није ту.
спаковано је у прошлост
у заборав.
У коферу тајни
је завет ћутања.
губитке и љубави
памте само боре на лицу
и године неспавања.
проклето дуге ноћи
грч и кнедла у грлу
неисплакане сузе и тихи
уздах... све то једном проћи.
Ти ноћни монолози
спас су од прошлих
времена.
пожутеле слике
фигурице од порцелана
урезани датуми и имена
и све што нисмо рекли
једно другом
остаће заувек у нама.
прашина времена
талог ничега.
У ћошку љубав одбачена
И ова ноћ
која се никада не завршава.
